Posle snegova nema tragova

Delom zbog subjektivnog osećaja hladnoće koji je kod mene višestruko uvećan  u odnosu na na ostale, a delom zbog raznih logističkih problema koji se javljaju tokom ovog godišnjeg doba.

Srbija se nalazi u delu sveta koji se karakteriše umereno-kontinentalnom klimom. Tako je pisalo u udžbenicima geografije kada sam ja išla u osnovnu školu, a koliko znam, zvanični podaci o tome se nisu promenili. A karakteristike ovog tipa klime, pored ostalih su i topla leta i hladne zime sa postojanim snežnim pokrivačem. Iako svedočimo trendu globalnog otopljavanja na planeti Zemlji, ono svakako još uvek nije dostiglo razmere koje bi izazvale drugačiju kategorizaciju klimatskih pojasa.  Zbog toga sam davno shvatila da ću morati da se pomirim sa činjenicom da živim u delu sveta koji ima zimu sa mrazom i snegom, barem dok ne donesem odluku o preseljenju u neku primorsku oblast.

U našoj klimatskoj zoni, dakle, zima je počela pre nešto manje od mesec dana.  Međutim, imajući u vidu medijske naslove o vremenskim prilikama u Srbiji, moglo bi se zaključiti da se naša zemlja nalazi usred tropskog pojasa, a da ju je potpuno nenadano i ničim izazvano zadesila apokalipsa. Januar je, a temperatura je danima u debelom minusu, dok su bukvalno svi delovi zemlje pod snežnim pokrivačem. Istovremeno sa informacijama o tome da su u pojedinim opštinama  proglašene vanredne situacije zbog niskih temperatura (što se dešavalo godinama i decenijama unazad), mediji nas konstantno i podsećaju na neke od prethodnih zima kada su zabeležene niske temperature, mećave, zaleđene reke. I ne bi bio nikakav problem da ta vrsta izveštavanja ima isključivo informativnu svrhu.  Naslovi poput: „Panika-stiže ledeni talas“, „Najhladnija zima u poslednjih 100 godina“, „Zimski šok“, nezaobilaznog: „Sneg iznenadio putare“ i sličnih, čini se da postaju redovni u poslednjih nekoliko zima, iako se ponekad dešavalo da se katastrofalna predviđanja i nisu baš ostvarila. Ove godine, temperature su zaista niske, ali atmosfera koja se u vezi sa njima stvara dovedena je do usijanja. Sa svih strana smo bombardovani informacijama  o maltene smaku sveta kome upravo svedočimo.  Slušamo savete o preživljavanju u zimskim uslovima i   besomučno tragamo po različitim vremenskim prognozama o narednom ledenom talasu.

Ako već ti isti mediji iznose podatke o tome da su ovako niske temperature već zabeležene u Srbiji, zar nije logično pitati zašto onda toliko isčuđavanje? U pojedinim delovima zemlje, situacija jeste zaista teška, ali način distrubucije informacija o tome, kao da za cilj ima da sve ostale dovede na nivo da budu zahvalni što imaju vodu, struju ili grejanje u ovim uslovima. Da li se time oslobađaju odgovornosti oni koji bi trebalo da preveniraju iskakanja bilo kog dela sistema u vanrednim situacijama? Ili se time pažnja građana odvlači od drugih problema sa kojima se suočavaju na dnevnom nivou po sistemu: ćuti i ne kukaj, zamisli kako je onima koji su odsečeni od sveta, koji danima nemaju vodu, struju, grejanje.

Jasno je da se havarije dešavaju i u najrazvijenijim zemljama, i da se one ne mogu zameriti bilo kome ovde. Sa druge strane, činjenica je da naše vlasti (ne samo ova aktuelna) godinama unazad ne posvećuju adekvatnu pažnju prevenciji i osiguranju sistemskih procedura u slučaju vanrednih okolnosti. Situacija sa poplavama 2014. godine to je jasno pokazala. Kada kažem sistemske procedure, tu pre svega mislim na informisanje građana o svim, za njih bitnim promenama. Naravno da se „sneg ne može hvatati u letu“, kako to reče jedan gradski funkcioner. Takav način ophođenja sa građanima odraz je bahatosti koja sve nas dodatno obespravljuje. Znamo da ulice ne mogu biti čiste dok sneg pada, ali imamo pravo da znamo koje linije javnog prevoza su skraćene i kada se očekuju popravke kvarova na komunalnoj mreži. Jer samo ako to znamo, stepen našeg strpljenja možemo prilagoditi realnoj situaciji. I samo tada, svi, pa i Hitna pomoć, može od nas tražiti strpljenje. Sve drugo je smejanje u lice građanima i pravdanje snegom za sve ono što nije, a moglo je da bude urađeno, iako je on potpuno prirodna i očekivana pojava za deo sveta u kome se Srbija nalazi.