Razvodnjavanje

Osim sporadičnih podsećanja na te dane, uglavnom na društvenim mrežama, nisam primetila neku veću pažnju medija, niti šire javnosti. Valjda smo, od svega čemu smo bli izloženi u međuvremenu, postali predozirani novim aferama, kampanjama, izborima i zaboravili na maj 2014.

Poplave su bile jedna od onih situacija u kojima se kao na dlanu moglo videti lice i naličje države, institucija, civilnog sektora, ali i proceniti stepen humanosti i solidarnosti među običnim ljudima. Situacija posle koje nekim ljudima nikad ništa neće biti isto, situacija na osnovu koje se označavaju događaji koji su se desili pre i koji su se desili posle.

Tokom poplava isplivale su na površinu skoro sve manjkavosti raznih državnih struktura i sistema. Nakon poplava država je reagovala tako što je osnivala nove kancelarije, komisije i slične strukture. Činjenično, Obrenovac na oko izgleda kao što je nekad bio, ali isto tako čini se da jedino što smo kao društvo naučili nakon poplava, jeste da se lokalni političari moraju priklanjati strankama koje imaju većinu na republičkom nivou, ako hoće bilo kakvu pomoć ili podršku vlade svojim sredinama. Tokom te situacije bili smo čak svedoci stvaranja paralelnih struktura u nekim opštinama koje su za cilj imale rušenje lokalne vlasti koja nije bila po volji trenutnim stanarima Nemanjine 11.

Nakon poplava ta praksa je postala još rasprostranjenija i prenela se u sve oblasti međusobnih odnosa lokalnih samouprava i republike. Istovremeno, sve ono što je trebalo da budu naučene lekcije u oblasti prevencije prirodnih humanitarnh katastrofa, zaboravljeno je. Zato ćemo verovatno ostati zauvek uskraćeni za informaciju o odgovornosti različitih aktera koji su imali određene nadležnosti u oblasti zaštite stanovništva i njihove imovine. Jednom kada se stvori zajednička osovina lokal-centrala, nema nikakvog načina da bilo ko prevagne.

– Sve štete na nasipima su sanirane i vraćen im je izgled iz 2014. Pročišćeni su vodotokovi, kao i 63 kilometra kanala za odvodnjavanje u samom naselju, posle integracije preduzeća “Beograd vode” i “Srbija vode” više se ne postavlja pitanje nadležnosti. Čekamo da se raspiše tender za gradnju retenzija na Ubu i u Koceljevi u kojima će se čuvati višak padavina… – priča Čučković i dodaje da je Obrenovac od “grada koga nema” postao najveća investiciona opština u Beogradu.

Nemam proročke sposobnosti da sa sigurnošću tvrdim da li bi Miroslav Čučković ovo isto izjavio sada, da 3 godine ranije nije promenio stranački dres. Sa druge strane, činjenično stanje je takvo da grad Šabac odavno nije posetio niko od ministara vlada od 2014 pa do danas. Štaviše, njihove posete su bivale upriličene okolnim selima šabačke opštine u situacijama otvaranja pružnih prelaza ili drugim povodima koji su za cilj imali osvajanje većine na izborima za savete mesnih zajednica.

I tako se završava razvodnila priča o odgovornosti. Zašto je ona bitna, zapitaće se neko, ako su stvari vraćene u pređašnje stanje, a šteta sanirana. Zato što jedino insistiranje na ličnoj odgovornosti jeste pravi mehanizam prevencije ovakvih, ali i sličnih situacija u kojima stradaju obični ljudi. Ali partokratija je nezasita hobotnica koja nema milosti. Šta su lične uspomene koje je voda odnela u poređenju sa njenim megalomanskim potrebama za gutanjem svega i svakog…Zato nikad nećemo saznati ko je mogao a nije uradio ono što je trebalo, da Obrenovac na par dana ne nestane u vodama Kolubare i Save.