#RešenProblem

Puno se reči potrošilo na iznose lokalnih budžeta kojima je ona kupovana, javne nabavke, krivične prijave, a nekoliko dana svi građani Srbije, zainteresovani ili ne, bili su izloženi sagi o beogradskoj jelci, skupljoj od Rokfelerove. Sarmu i rusku smo pojeli, neko juče, neko prekjuče, ali novogodišnja rasveta nastavlja da sija, u inat svim zlonamernicima, tipa, na primer mene. Kako je krenulo, bojim se da će tu ostati do Uskrsa, kada će nam možda u punom sjaju zasijati neka ukrasna jaja. Ništa se više neće prepuštati slučaju kada je u pitanju zadovoljavanje poriva većinske skupine u Srbiji. Samo da sija, da je šareno, da odvlači pažnju i misli. Neka je i nekoliko kilometara daleko od blata i đubreta Učiteljskog naselja, Mirijeva, Jerkovića ili Altine. (Centar) Beograd (a) sija, Beograd je svet.

Pred kraje prošle godine intenzivno sam razmišljala o rešenju problema ničije zemlje u mom kraju koja polako ali sigurno prerasta u šumu sa deponijom. Za neupućene, nalazi se samo 5 kilometara od gore pomenute jelke i sasvim sigurno nije usamljen slučaj u ovoj šljaštećoj prestonici. Saznala sam u međuvremenu da je na istoj ipak planirana izgradnja stambenog objekta, ali da se tome ne pristupa usled neregulisanih vlasničkih odnosa između Grada Beograda i Republike Srbije. U prevodu, da je sve čisto, već bi se neko odavno nacrtao. Dodatni problem koji iz toga proizilazi je i taj, da pošto vlasnik parcele nije isključivo Grad Beograd, to se ona ne nalazi u redovnom programu održavanja zelenih površina gradskog JKP Zelenilo. Opština Zvezdara, na čijoj teritoriji se zemlja nalazi to zna i svesna je problema, ali nema mnogo mehanizama na raspolaganju. Jedan od njih je moljakanje nadležnih u „Zelenilu“ da kada imaju vremena i resursa dođu i pokose travu i na ovoj ničijoj zemlji, u neposrednoj blizini škole i nekoliko vrtića.

Dokle će biti tako – ne zna se. Verovatno sve dok se u ptopunosti ne napiše i realizuje scenario u kome privatni investitor, sa kapacitetima za lobiranje i kod gradske i kod republičke administracije razreši njihove međusobne imovinske odnose i poput dobrog duha dođe da raščisti parcelu kako bi otpočeo gradnju. To će skinuti brigu i opštini i Zelenilu. Dakle, da citiram aktuelnog gradskog menadžera: #RešenProblem. Naravno, niko od njih ne razmišlja o sledećem nivou pakla koji će se sasvim izvesno pojaviti. Još nedostajućih parking mesta, ali i kontejnera. Domišljati stanovnici ovog dela Beograda će već naći način kako da i taj problem prevaziđu, na novim, najneverovatnijim mestima. Oni isti koji, kako se takođe ispostavilo, godinama žive u ulicama bez kontejnera par desetina metara od ove ničije zemlje, a nikad im nije palo na paemt da iste traže od za to nadležnih organa. NJima je ova ničija zemlja #RešenProblem. Iako su kontejneri samo dodatnih 50-100 metara dalje od nje.

Uglavnom, ti i njima slični nemaju zapravo nikakav problem sa izgledom ili cenom novogodišnje rasvete u Beogradu s početka ovog teksta. Oni možda i ne znaju šta su sve nadležnosti gradske uprave. Između ostalog i to da obezbedi dovoljno mesta za njihovo đubre. NJima je sve lepo i dobro, samo dok sija. A za đubre su i onako sami pronašli mesto.

Zato, oni veruju da je osnovna nadležnost lokalne samouprave novogodišnja rasveta i eventualno prihod od turizma. Zato je njima i skroz u redu šminkanje Beograda samo severno od od Slavije i Autokomande jer svi ti silni arapski i balkanski turisti južnije od toga ne zalaze. A mi svi ostali, ako nismo u stanju da vidimo benefite takvog pristupa, valljda i ne treba da postojimo. #RešenProblem