Stado demokratija

Nije baš da ni prethodni sazivi i prethodne vladajuće većine nisu koristili slične mehanizme prilikom donošenja skupštinskih odluka. Odavno poslanici u Srbiji nisu predstavnici volje građana u Parlamentu, već su zastupnici isključivo svojih stranaka. I ne treba trošiti reči na to. Ali ono što imamo priliku da vidimo od poslanika koji su izabrani na poslednjim parlamentarnim izborima u Srbiji, potpuno je unapređena verzija slepe poslušnosti.  Do te mere, da pojedinci dopuštaju da se njihov integritet stavlja u okvir stada čije se kretanje mora usmeravati, a kako drugačije nego zvonom. Čak i kada poslanici svojim odlukama zapravo krše zakone koje je ista ta Skuptština donela nešto ranije.

Novi članovi Saveta Regulatornog tela za elektronske medije (REM) trebalo je da budu izabrani na Drugoj sednici Drugog redovnog zasedanja koja je zakazana za 11. oktobar 2016. godine kada je Narodna skupština na dnevni red uvrstila izbor članova Saveta sa lista kandidata koje su podneli ovlašćeni predlagači:

– udruženja čiji su ciljevi ostvarivanje slobode izražavanja i zaštita dece;
– udruženje izdavača elektronskih medija i udruženja novinara i 
– nadležni odbor Skupštine Autonomne pokrajine Vojvodine; 

Svaki ovlašćeni predlagač predlaže Narodnoj skupštini dva kandidata, od kojih Skupština većinom glasa za jednog od njih. Kandidati ispred udruženja čiji su ciljevi ostvarivanje slobode izražavanja i zaštita dece izabrani su 10. decembra 2015. godine, Milan Antonijević (sa 21 glasom) i Snežana Stojanović Plavšić (sa 22 glasa) dok je Goran Peković – bivši član Saveta REM (sa 16 glasova) bio automatski isključen iz dalje procedure.

Skoro godinu dana traje, u bukvalnom smislu, natezanje sa Odborom za kulturu i informisanje koji je trebalo da predloge ovlašćenih predlagača stavi na dnevni red skupštinskog zasedanja. I kada se to konačno desilo, ishod je sledeći: Đorđe Vozarević je izabran a liste APV, kao i Goran Peković koji je ovaj put bio predlog novinarskih udruženja. Mesto za predstavnika civilnog društva ostalo je upražnjeno, jer prilikom glasanja o Snežani Stojanović Plavšić i Milanu Antonijeviću poslanici vladajuće većine nisu čuli zvuk zvona sa mesta predsedavajuće sednicom. I tako je REM nastavio da radi u krnjem sastavu, bez ikakvog korektivnog mehanizma strukturi koja godinama unazad dopušta toksikaciju digitalnog prostora Srbije. Prostora koji predstavlja javno dobro svih građana.

Manje je važno to da poslanici nisu pročitali zakon koji reguliše ovlašćenja REM-a i predviđa način izbora članova Saveta REM-a. Verovatno se na isti način ponašaju i kada glasaju ili ne glasaju i drugim oblastima. Međutim, način na koji su poslanici prihvatili da preuzmu odgovornost za emitovanje medijskih sadržaja ponižavajući je ne samo za one koji su glasali za Srpsku naprednu stranku. Zvono je bilo to koje je odredilo dalju sudbinu sadržaja koji se emituju sa nacionalnih frekvencija. Tako da, svaki put kada opsujete, menjajući kanal koji emituje opskurni rialiti sadržaj, setite se i zvona i stada. Jer je neko ko dopušta drugima da mu se obraćaju zvonom, doneo odluku u ime svih nas. U Srbiji, 2016. godine.