Sudijamala

Na taj način jasno je izrazio svoje neslaganje sa odlukom donetom u slučaju Mali vs Mali. Imajući u vidu dosadašnje, nadasve zanimljive presude Lidije Alagić, postupajuće sudije u ovom predmetu, može se očekivati da će ona naprasno početi da svoje presude prilagođava ovoj želji vrhovnog zapovednika.

Ispovest Marije Mali višestruko je važna, ne samo zbog onoga što smo čuli o rušenju u Savamali, već i zbog ogoljavanja načina funkcionisanja institucija nadležnih u porodično-pravnim predmetima u ovoj zemlji. Sramota je što za oba problema, umesto da čekamo i verujemo sudovima, tužilaštvu i policiji, moramo da čekamo izjašnjenje Aleksandra Vučića.

Poput Miloša Obrenovića nekada, koji je imao komentar na presudu smederesvkog suda o jednom porodično- pravnom slučaju u selu Selevac, tako i on izražava svoje mišljenje o tome što je roditeljsko pravo nad troje maloletne dece dodeljeno ocu, inače gradonačelniku po funkciju. Iako je ovo izlaganje verovatno posledica unapred pripremljenog scenarija po kome se pažnja javnosti mora skloniti sa kriminalnih aktivnosti u Savamali, ono je zapravo još jednom potvrdilo sve tvrdnje o vlasti koje su isplivale nakon bespravnog rušenja.

Prema Porodičnom zakonu Republike Srbije pre donošenja odluke u ovakvim sporovima, postupajući sudija je dužan da pribavi i mišljenje nadležnog centra za socijalni rad. U slučaju o kome govorimo to je jedno od opštinskih odeljenja Gradskog centra za socijalni rad u Beogradu. Sa naznakom na gradski, s obzirom da je jedna od strana upravo gradonačelnik. Na koji način je nadležni centar u tako kratkom roku uspeo da proceni da je u ovom slučaju otac podobniji za vršenje roditeljskog prava, iako zbog funkcije koju obavlja, svako može da zaključi da za decu ima manje vremena od majke? Uz sve ostale neophodne radnje, sudija je kako vidimo, donela presudu za oko dva meseca od trenutka kada je podnet zahtev jedne od stranaka.

Većina ljudi koji se razvodila i imala priliku da ostvaruje interakcije sa porodično- pravnim odeljenjima naših sudova i centrima za socijalni rad, verovatno je ostala zapanjena ekspresnom reakcijom u ovom slučaju. U odnosu na ono što je uobičajena sudijska praksa u Srbija – da se roditeljsko pravo poverava majkama, osim u ekstremnim slučajevima, ovo je takođe izuzetak. Mada, nemamo informacije o tome da li je sudija možda videla dokaze koji potvrđuju da je ova majka iz nekog razloga nepodobna.

Uopšte ne ulazeći u to da li je u ovom slučaju bilo pritisaka, ucena, korupcije u postupanju sudije i socijalnih radnika, još jednom je potvrđena široko rasprostranjena teza da je u Srbiji, kada je reč o presudama o vršenju roditeljskog prava sve moguće, osim da se presuđuje zaista u najboljem interesu dece, kako to zakon nalaže. Sama ova formulacija, po svojoj prirodi pravni standard, podrazumeva da se svakom slučaju mora pažljivo pristupiti, uzimajući u obzir sve relevantne okolnosti, jer ono što je interes jednog deteta, ne mora nužno da znači isto za neko drugo. Na žalost, upravo zbog takve fleksibilne prirode, često se dešavaju zloupotrebe. Tako da imamo slučajeve gde sudije postupajući po šablonu dodeljuju vršenje roditeljskog prava majkama, iako to nije u najboljem interesu deteta, ili pak idu u sasvim drugu krajnost tako što procene da je otac podobniji za poveravanje i čuvanje deteta, iako deci fizički može da posveti daleko od majke. Ono što je zajedničko za obe vrste postupanje jeste površinsko bavljenje predmetom koje nikako za posledicu ne može imati odluku u najboljem interesu dece.

Nije nikakva tajna da je resorno ministarstvo zatrpano velikim brojem žalbi na rad zaposlenih u centrima za socijalni rad. Takođe, neretko imamo priliku da u medijima služamo ispovesti roditelja (i očeva i majki) koji su doživeli različite vrste nepravde u vezi sa postupanjem sudova u postupcima o vršenju roditeljskog prava nad decom. Ovaj poslednji slučaj koji je isplivao pukom slučajnošću takođe jasno govori o kapacitetu pravne države i stepenu nezavisnosti pravosuđa u Srbiji. Nije važno što je u pitanju Marija Mali. Takav način postupanja koji očigledno nije u interesu dece može se desiti svakom roditelju, majci ili ocu.

Zbog svega toga reforma pravosuđa, njegova nezavisnost od izvršne vlasti i borba protiv korupcije, posebno dolaze do izražaja kada dođemo u sferu prodičnih odnosa, kada je jedino važno voditi se interesom dece. Od odluka sudova u ovim predmetima ponekad zavisi ceo jedan život.

A svi koji nisu imali priliku da na ovaj način budu opečeni od strane države, neka mirno spavaju. Sve dok se i njima to ne desi. Isto kao i svi koji ne razumeju zašto je važno bespravno rušenje. Do prilike u kojoj će se zbog nečega obratiti policiji koja će ostati gluva i nema.