Zimska bajka

Svi smo nekako navikli, oguglali, prilagođavamo svoje aktivnosti spoljašnjim uslovima, računjaći na to da sneg neće biti očišćen sa trotoara i kolovoza, da javni prevoz neće funkcionisati, ili barem ne u punom kapacitetu, da će vozači automobila biti izbezumljeni, što će dodatno uticati na stanje u saobraćaju. I tako godinama i decenijama unazad.

Ne bih ja imala u tom smislu neki poseban problem ni sa aktuelnom gradskom upravom. Međutim, oni sami svojim reakcijama i ponašanjima prosto vape za tim da budu predmet komentara. Kao što rekoh, nisam bila oduševljena načinom na koji je Beograd vođen ni pre 2013. godine. Međutim, ono što vidimo u poslednjih godinu dana, apsolutno je pomerilo sve granice, ne više ni dobrog upravljanja, već i tretmana građana na nivou razumnih bića. Zato su i negativne reakcije jače, a nervoza na drugoj strani sve otvorenija.

Počevši od toga da smo izloženi svakodnevnom ubeđivanju da je gradonačelnik Beograda neko ko to zapravo nije, preko potpune vašarizacije prestonice koja se brani porastom prihoda od turizma, a dešava se iz potpuno očiglednog razloga, do nereagovanja gradskih službi na brojne komunalne probleme u grad kako bi se mehanizam privatno-javnog partnerstva uveo u još službi. Ni to sve nije bilo dovoljno, pa je onaj ko je zapravo glavni dirigent svega što radi gradska uprava počeo da nas ubeđuje da to što vidimo zapravo ne vidimo i da smo svi žrtve propagande i zavere koja dolazi sa društvenih mreža.

Čujem da je danas u Beogradskoj hronici predstavnik jedne javne institucije na sličan način ubeđivao Beograđane da je vazduh koji dišu bezbedan, da dostupne aplikacije i aparati ne rade kako treba i tako stvaraju osećaj panike kod građana. Ovaj način komunikacije izgleda preti da postane dominantan na svim nivoima. Ne verujte svojim očima, plućima, nosu, verujte samo nama. I ništa ne brinite. Ako i imate neki problem, učlanite se u Srpsku naprednu stranku, uzmite svoje zaduženje u broju komentara ili ljudi koje ćete morati da dovedete na doček Putina i živećete srećno do kraja života.

Verujem da je mnogo lakše ljude držati u zabludi nekim opštim, apstraktnim temama. Tamo neko Kosovo na koje većina Beograđana nikad nije nogom kročila, EU, Rusija, pritisci, čak i BDP, jer on po svojoj definiciji ne mora da se oseti na nivou pojedinačne individue. Takva vrsta komunikacije ide glatko, ako se spakuje u prihvatljiv format, jedino što preostaje jeste da se na pamet nauči par fraza i poruka i da se vozi.

Verujem da je sa lokalnim temama malo drugačije. Po svojoj prirodi lokalna vlast se bavi onim temama koje na svojoj koži osećamo svakodnevno. Prevoz, kanalizacija, kontejneri i deponoije, čišćenje snega.

U teoriji deluje da je malo teže ljude držati u zabludi ovakvim temama, u vezi sa kojima imaju neposredno lično iskustvo. Ali do sada je i to uspevalo. Ako i treba da pričamo o nekom pragu tolerancije kod građana, do „pucanja filma“ će sigurno doći na tom nivou. Još uvek verujem da su ljudska bića ujedno i bića razuma, ma kojoj stranci pripadali. I da je primenljiva ona Čerčilova izreka o laganju (iako nisam njegov fan). Na skoro svaku apstraktnu temu možemo da se delimo na dve Srbije. Ali svi dišemo isti vazduh, jer još uvek nije patentiran uređaj koji bi ga delio. Svi se vozimo istim ulicama, u istim konzervama od autobusa i trolejbusa sa letnjim gumama, svi vidimo kada nastane saobraćajni kolaps zbog nemarnosti komunalnih službi. Deca nam idu u iste vrtiće i škole.

Sa druge strane, iako u tome svi ne uživamo, ipak vidimo da velika količina novca odlazi u sadržaje za masovnu zabavu, od kojih čist profit imaju samo privatne firme i pojedinci. To je isti onaj princip po kome biste kuću u kojoj živite, a čiji krov prokišnjava i koja nema kupatilo, već poljski toalet, opremili video nadzorom, na primer. Kada to svi budemo razumeli na isti način, tada će i doći do promene vlasti.

U međuvremenu, ja ću nastaviti da na tviteru molim Beokom da obavesti Beograd put da treba da očisti sneg u ulici 2. reda prioriteta za čišćenje, u kojoj se nalazi vrtić u koji vodim svoje dete. Oni će nastaviti da mi se zahvaljuju i obaveštavaju da su moju prijavu prosledili nadležnima. Za to vreme, ja ću konstatovati da je ovo četvrta zima po redu ( da ja znam), da se ta ulica od snega isključivo samo-čisti. Ali meni je sve jasno. I ja ne očekujem da će ovo moje svakodnevno gubljenje vremena imati nekog efekta. Naročito ne očekujem da će uticati na čoveka koji histeričnim tonom objašanjava da se vlast ništa ne sme pitati, niti joj se nešto sme zamerati , osim ukoliko ne želite da se kandidujete na izborima.

Ja želim da apelujem na sve ostale da ne dozvole da ih neko pravi budalama, barem na onom nivou na kome mogu da garantuju za svoja opažanja i neposredna iskustva. Da krenemo odatle, a o ideologijama i tim apstraktnijim temama ćemo kasnije.