A od Danajaca – Šešelj

Bilo kako bilo, notorna je istina da su svih ovih vekova „danajski darovi“ zadržali onaj prepoznatljivi pežorativno-upozoravajući šmek. A kad nešto zadrži svežinu toliko hiljada godina, onda se to po nepisanom pravilu mora kusati. Zato se u današnje vreme teško mogu naći oni koji nemaju nekog svog ličnog „Danajca“ – mesara koji umesto mesišta uvaljuje koske, mehaničara koji ugrađuje polovne delove u “drumske krstarice“, bankara koji popločava rate dobrim namerama, trgovca koji po bagatelnoj ceni prodaje šarene laže, političara koji odašilje svežnjeve probnih balona…

Eto, i ministru Vulinu su se nedavno od Haškog tribunala i Amerikanaca pričinili Danajci. Poslali nam veli Šešelja u cilju destabilizacije Srbije – njenog suvereniteta i teritorijalnog integriteta to jest njenih evroatlantskih integracija. Dobro, znamo da se Vulin katkada zanese, budući da braneći premijera Vučića neretko zapadne u poziciju većeg teoretičara zavere od Ilije Čvorovića. Međutim, najnovija zbivanja kao da idu naruku Vulinovim naizgled paranoičnim zaključcima. Čak se čini kako je deo raje – koji uporno neguje predrasude prema evropskim institucijama (posebno haškom sudu), nepovratno stao na stranu Vulinovih britkih interpretacija društvene realnosti.

Trenutno priličnom broju ljudi u ovoj zemlji cela ta paranoidna priča o Šešelju kao ubačenom zapadnom elementu zvuči logično. To otprilike izgleda ovako: Hrvati (vlast i opozicija) telefonirali su sudiji Meronu zahtevajući hitno puštanje na slobodu Vojislava Šešelja, jerbo su se izbori u Hrvatskoj opasno približili. Računaju, oslobođeni Šešelj će odmah krenuti sa širenjem nacionalne i verske netrpeljivosti odnosno sa sračunatim provokacijama na račun Hrvatske, što je voda koja nepogrešivo ide na njezin mlinac. Naime, hrvatski će političari rečene provokacije vrlo brzo transformisati u trijumf vlastitih predizbornih kampanja budući da razglabanje o nacionalizmu uvek potpali mase koje ubrzo smetnu s uma vlastite socijalne probleme i težak život običnog čoveka. Meron pristaje na big dil – računa, puštanjem Šešelja (na stranu oslobađanje Perišića), izvadiće se pred Srbima za Gotovinu i Markača, a zapravo će istim udarcem pripomoći hrvatskim prijateljima da prebrode neugodne parlamentarne izbore. Istovremeno Amerikanci, kojima inače odgovaraju slični holivudski raspleti, poručuju Evropskom parlamentu da hitno izglasa rezoluciju o Šešelju ne bi li se vlada Srbije, prilično nagnuta ka Istoku, malo zaljuljala prema Zapadu. Za to vreme, Šešelj oberučke prihvata igru prvenstveno kako bi se osvetio bivšim saborcima Tomi i Vučiću…

Problem sa ovakvim logičkim uopštavanjima leži upravo u logici gesla – sve je suprotno od onoga kako na prvi pogled izgleda. Drugim rečima, ispada kako je jedino nelogično ono što jeste onakvo kako zapravo jeste. Haški sud je pustio Šešelja na slobodu jer je prethodno prekršio sve moguće kodekse koji se tiču pritvorenog lica. Šešelj je nastavio sa strategijom širenja nacionalne i verske netrpeljivosti što je činio i pre odlaska u haški pritvor. Hrvatski političari koriste Šešeljeve poruke jer im nedostaju istinski socioekonomski programi oporavka radnih ljudi i građana. Srbija je pognula glavu i pred Nemcima i pred Amerikancima te ima kolonijalnu podršku i jednih i drugih.

Ni govora dakle o destabilizaciji. Nevolja je jedino u tome što Balkan i dalje predstavlja bure baruta iliti socijalni čabar u kojem obični ljudi iz bivših Yu republika još uvek ne shvataju kako dele zajednički položaj monete za potkusurivanje između bratskih regionalnih elita.