Anatomija jedne kafe

Sociolog će u naoko običnom činu ispijanja kafe pronaći ono što ljudi obično previđaju ili o čemu ne razmišljaju prilikom rutinskog kafenisanja. Primera radi, sociolog uzima u obzir činjenicu da većina modernih društava tretira kafu kao neku vrstu prihvatljive droge – za razliku od ostalih lakih opijata. Naime, kofein, poput nikotina i teina, spada u alkaloide koji stimulativno deluju na ljudski mozak. To bi dalje trebalo da znači da su kafa, duvan i čaj legalni narkotici na osnovu kojih se kafopije, pušači i čajofili automatski svrstavaju u klasu društveno prihvatljivih narkomana. A poznato je da Srbija predstavlja zemlju s visokim procentom kafopija i pušača. Kako među političarima, tako i među šarolikim mnoštvom. Sa čajem je već druga priča. Za razliku od Engleske, u kojoj se ritualno konzumira svakog dana, u Srbiji se čaj (uključujući i opojni “šumadijski”) tradicionalno primenjuje u lečenju prehlade. Otuda onaj pomalo arogantan stav gosta koji na ljubazno pitanje domaćina „može li malko čaja“ odgovara u stilu „zahvaljujem, nisam bolestan”.

Sociologa će nadalje zanimati sam čin ispijanja kafe. To je zapravo onaj svakodnevni ritual koji počinje sa krčkanjem vode u emajliranoj džezvi na usijanoj šporetskoj ringli, a završava srkutanjem prve jutarnje kafe uz cigaretu i(li) taze novine. Sve to naravno pre, u sklopu, i(li) nakon opsežnih priprema za odlazak na posao (ako ga čovek uopšte ima). S druge strane, retko ćete nekoga pozvati na kafu radi samog ispijanja kafe, već pre zbog druženja uz šolju kafe. Tako uzajamna komunikacija posredstvom kafe, ozbiljan razgovor, ili manje obavezno ćaskanje sa elementima trača, možda gledanje u šolju, ubadanje želja i tome slično, predstavljaju sastavni deo simbolizma kafe kao „socijalnog“ napitka. Doduše, nikako ne treba otpisati subverzivne potencijale naoko izolovanih kofi drinkera.

Sociologa će interesovati i modernizacijski procesi koji utiču na menjanje obrazaca spremanja i ispijanja kafe. Nekada se u Srbiji (slično kao i u Bosni) kafa kuvala u bakarnim džezvicama, a posluživala u fildžanima. Tokom socijalističkog perioda postepeno su ih zamenjivale masovno proizvedene šoljice od kineske ili poljske keramike. Naročito one bele sa prepoznatljivim teget trakama koje su se gotovo po pravilu koristile u kafanama, bifeima, ekspres restoranima i SUR-ovima. Nasuprot tome, kućno kafenisanje nudilo je slobodu korišćenja znatno elegantnijih modela sa raznovrsnijim asortimanom aplikacija. Istovremeno je proboj metalnih džezvi kapaciteta dve do tri kafe odjednom definitivno potisnuo niskoproduktivne bakarne fildžane iz predindustrijske ere.

Ne zna se pouzdano tačno kada je zaokružena evolucija džezve na ovom prostoru, ali je zato moguća lokacija prelaza od malih šolja za kafu do trenutno aktuelnih decilitarskih varijanti. Nije isključeno da se taj prelaz dogodio tokom stresnih devedesetih kada je poriv za dužim razgovorima, usled nagomilanih životnih nedaća, rezultiralo trajnim uvećanjem dnevnih doza kafe. Otada ljudi u Srbiji preferiraju duplu dozu nekoliko puta na dan, pa nije čudno što su stare šoljice (poput fildžana) otišle u istoriju.

Sad, moguće je da će „epidemija” hipertenzije u Srbiji osujetiti ovdašnje kafopije u nameri da pređu na američki model nalivanja kafom. Mada nas Holivud redovno podseća da se tipičan Amer retko odvaja od krofne i bokala kafe. Nije bitno što je reč o instant napitku, često bez trunke kofeina u sebi. Elem, prema najnovijim nalazima stručnjaka, polovina stanovništva Srbije boluje od visokog krvnog pritiska. Poznato je međutim da kafa odgovara zdravim ljudima ili barem onima koji poput Šurde imaju nizak pritisak. A i poznato je kako se teške političke odluke neretko donose tek nakon ispijenih hektolitara jake domaće kafe. Dođoh napokon posle kraćeg uvoda o kafi i do današnjeg Dana D. Pa da počnem…