Balvani u očima

„Snevam“, veli Piklja, „premijera kako ništa ne radi. Gleda Parove, igra tablić sa Lončarom i filozofira o suštini robovskog rada. I što je najčudnije – ne proziva svaki čas prethodnu vlast. Štaviše, rešen je da se samokritički preispita i priključi inicijativi Ne (da)vimo Beograd – i to kao nosač transparenta sa natpisom ‘Ide Mali savamalskom rutom’. Takođe, na ivici je odluke da prosvetnim radnicima isplati trinaestu platu. ‘Spužve i krede su je’, veli, ‘zaslužili više negoli golubovi pismonoše’. Čak je voljan da negira nepostojanje pelena u leskovačkoj Juri. ‘Slobodno ih pokažite kamerama Pinka’ – poručuje putem Skajpa eksploatisanim radnicima. Na koncu, odlučan je da ne rasprodaje banje – jedino društveno blago koje Srbija imade. A rešen je i da proturi MMF-u loptu kroz noge. Disciplinovano kao Jugović – manje velemajstorski negoli Savićević“.

Prema tranzicijskom sanovniku, sanjati premijera koji ništa ne radi sasvim sigurno označava neminovnost nadolaženja ere apsolutne opuštencije samog vrha izvršne vlasti. (Premda bi se na bazi nedavnih istupa prvog čoveka vlade u Nišu, komotno moglo zaključiti kako je ta era uveliko otpočela).

Uzmimo, na primer, opsesivno-kompulzivni odnos prvog čoveka vlade prema svesnoj i svrsishodnoj delatnosti. Primetili ste, pretpostavljam, kako premijer svako malo (da ne kažem neprestano) fatalistički koristi pojam rada – i to kao bezmalo jedini agens društvenog napretka. To ide dotle da prvi čovek vlade svoje kritičare, neargumentovano i automatski, svrstava u fah okorelih neradnika. „Ako me kritikuješ – ti si zasigurno neradnik, majstore!“ – glasi maksima kojom se premijer rado rukovodi u svojim monološkim razračunavanjima sa „neprijateljima vlasti“. To ide dotle da premijer u TV prilogu iz leskovačko-južnokorejske Jure a priori odbacuje mogućnost da tamošnji radnici nose pelene, jer je to, zaboga, nezamislivo u naprednoj Srbiji! Štaviše, priče o tobožnjoj eksploataciji radnika isključivo plasiraju neradnici koji ništa ne rade (napredni pleonazam).

U redu, radišni ljudi svakako jesu potrebni ovoj zemlji – ali ne po cenu da bar povremeno ne osete profitabilne efekte sopstvenog psihofizičkog sagorevanja u radnom procesu. Međutim, to im antiradnički Zakon o radu ne dopušta. Umesto toga, stavlja ih u pat poziciju „ćuti i trpi i zabij se u se ti neradničko kljuse“, iz koje jedino mogu izaći sporazumnim raskidom radnog ugovora (eufemizam za otkaz), umesto prebacivanjem radne norme koja se nimalo ne ceni.

Za to vreme radišni državni funkcioneri udarnički i nenamenski (dakle izdašno) troškare novčana sredstva građana Srbije. (Posebno na lokalu). Trend se, očigledno, nastavlja nesmanjenom žestinom. Ono što je radila prethodna vlast sada nastavlja da radi aktuelna vlast. Pa čak i kad je privatizacija (čitaj: rasprodaja) društvene imovine u pitanju. Prethodna vlast je rasprodavala državna preduzeća a ova će, sva je prilika, banje i banjski turizam. Ipak, prethodna vlast je zbog toga platila ceh na izborima, dok aktuelna vlast još uvek filozofira o prethodnoj vlasti.

Tako je premijer Pokrajinske vlade, dok mu je na nedavnoj konferenciji za štampu (u prisustvu lično NJega) ponestajalo reči kojima bi pobrojao silne projekte koji su, poput cunamija, zapljusnuli obalu Vojvodine, došao na spasonosnu ideju. Iznebuha je (dakle izvan svakog smislenog konteksta) skrenuo priču u smeru kritike prethodne vlasti. U pitanju je inače oprobani recept kojem pribegavaju gotovo svi napredni kadrovi čim zabaguju i ne znaju šta bi više imali da kažu na zadatu temu samohvale.

Uostalom, segment pod nazivom „Kritika prethodne vlasti“ predstavlja uobičajeni sastavni deo svakog premijerovog obraćanja javnosti. Dolazi nakon segmenta „Vidite li koliko Ja radim“, a neposredno pre bloka pod radnim nazivom „Kritičari vlasti su neradnici i neprijatelji države“.

Seneka je davno zapisao: „Aliena vitia in oculis habemus a tergo nostra sunt“. U prevodu: „U tuđem oku vidiš trn a u svome ne vidiš balvan“. Elem, najpre bi trebalo povaditi balvane iz vlastitih očiju pa tek onda tragati za trunjem u očima neistomišljenika svojih.