Berba naprednog bostana

Međutim, bitno je da prema mišljenju vlade „napredujemo“. Nagore ili nadole potpuno je svejedno. Bitno je da beremo bostan zelen.  Istovremeno, zadužujemo se kao Grčka. No, za razliku od potomaka časnog i poštenog Sokrata, ne posedujemo ni ostrva niti mora. Možda nešto lignji, ali uglavnom u gornjim stratumima društvene hijerarhije.

Važno je da BDP raste (tu je negde oko nule), a raste zahvaljujući besramno sniženim platama i penzijama. Uzgred, da li znate kada će plate biti povećane? Ad kalendas grekas! Iliti na kukovo leto, što je svakako pre 2040. godine.  Ili, plate će biti povećane, odnosno vraćene na staro, kad se izvrši seča radnih ljudi i građana u javnom sektoru. Ali samo onih bez partijske knjižice, odnosno onih sa članskom kartom koji se nisu istakli u lepljenju stranačkih plakata. Oni drugi nek ne beru bostan. Tako se, uprkos predizbornim obećanjima o nepartijskom zapošljavanju, javni sektor permanentno puni partijskim kadrovima. „Ide drug član, j'bote!“

Za to vreme se nepartijski mozgovi odlivaju u inostranstvo. Oni koji ipak ostaju ovdje ozbiljno razmišljaju da ispeglaju obraze i učlane se u pionirsku sekciju najmoćnije partije. Jer, kog đavola završavati visoke škole kad diploma ionako vredi koliko i tabak toalet papira. Penzije će s druge strane biti veće nego ikada ranije, i to naravno do kraja vladinog mandata. Reče nešto u tom smislu premijer i rejting mu momentalno poskoči. Akcija će biti tempirana tik pred izbore, kako bi ispošćeni birači na vreme shvatili kome trebaju udeliti glas. Na taj način, tekuća vlast pokazuje da se ni po čenu ne razlikuje od prethodnika, budući da je u potpunosti nesposobna da ispliva iz šablona predizbornog uvlačenja biračkom telu. Naročito penzionerskom. Doduše, desi se da čovek rinta 40 godina i onda na šalteru PIO Fonda doživi katatoniju kada sazna da mu preduzeće nije uplaćivalo doprinose za poslednjih pet-šest godina. Srećom, postoji genijalni izum koji se naziva prekvalifikacija. Čovek će se jednostavno osposobiti za radnika obezbeđenja i odraditi tih četiri-pet-šest-sedam godina do penzije kao čuvar u ekspozituri banke. Zar to nije humano? Izuzev za starije ljude koji pate od proširenih vena, jer će morati da stoje osam-devet sati u maloj sobi tri sa tri. 

Na koncu, obrali smo bostan budući da ne uspevamo podići glas protiv neodgovornih poslodavaca (pa da smo sam Vulin), iako nam zakon i Ustav idu naruku po tom pitanju. Naime, poslodavac nam uvek može uručiti otkaz izmislivši da smo nekvalitetno izvršavali radne obaveze. A žaliti se inspekciji rada sa partijskim bedževima, isto je kao i žaliti se Fudbalskom savezu Srbije na loš kvalitet fudbala u „večitom derbiju“. Otkaz čak nećemo ni videti pošto bi nam u tom slučaju „biro“ morao isplaćivati mesečne svotice novca, a to država želi da izbegne. Big dil između poslodavaca i države upravo se ogleda u primoravanju otpuštenih delatnika da potpisuju sporazumne raskide ugovora o radu. A ukoliko ne žele, sledi odmazda u vidu zadržavanja radne knjižice i drugih vidova mobinga. Bitno je da se ceo postupak odvija u skladu sa zakonom. I branjem zelenog bostana.

Stoga nije čudno što većina radnih ljudi i građana ne ljubi postojeće stanje, ali nema za koga da glasa. Opozicija je puna bajatih politikanata što nije bogzna kakva alternativa. Zbog toga samosvesni birač koji ne podržava vlast, Vučića i Dačića, Palmu i Krkobabića, a kome se povraća od jednih te istih vrtitelja ispraznih priča iz opozicionih klupa, nema drugog izbora nego da se mane izbora. U svako slučaju, berba zelenog i naprednog bostana mu ne gine.