Boks meč i epilog

Prethodno, nedelju dana ili čak dve pre rečenog spektakla, mediji su (novine, radio i televizija) udarnički pripremali radne ljude i građane za prvorazredni hepening.

Sve u svemu, nije dolazilo u obzir da se plemenita makljaža za titulu u superteškoj propusti, bez obzira što je televizijski prenos počinjao u ranim jutarnjim časovima – nekih sat ili dva posle ponoći. No i pored nezgodnog termina emitovanja, priličan broj Jugosa se još pre ponoći instalirao ispred malog ekrana, iščekujući sat vremena kvalitetnog TV programa.

Ali, ne lezi vraže. Gledaoci još nisu pošteno ni povadili pivske boce iz frižidera, a kamoli okvasili grlo, kada se spektakl naprasno završio. Naime, vreća mesa po imenu Tajson već je u prvoj rundi poslala na pod drugu vreću mesa po imenu Spinks, što je uticalo na to da u milionskom gledalištu nastane muk. Zar smo ovoliko dugo čekali na boksersku „kaprićiozu“ da bismo zauzvrat dobili samo jedno neukusno parče – vajkali su se razočarani gledaoci na putu prema carstvu snova.

S marketinške tačke gledišta, najava televizijskog okršaja između predsednika JSDP Vujoševića i predsednika KKCZ Čovića pomalo podseća na davnašnju promociju boks meča između Tajsona i Spinksa. Ovime ne prejudiciram konačni ishod duela, u smislu da će jedan od gore navedenih biti verbalno nokautiran već u prvoj rundi programa. Ma ni govora o tome. Samo želim da naglasim kako celokupni medijski marketing oko Vujoševićevog i Čovićevog TV dvoboja nalikuje prenaduvanom balonu koji sve vreme ispušta vazduh kroz labavo svezani čvor. Na koncu, takva situacija obično zna da rezultira predvidljivim epilogom u vidu neinventivnog dijaloga, što naravno ne umanjuje efekat gledanosti samog TV okršaja – budući da su očekivanja gledalaca u sličnim situacijama standardno (pre)visoka. Između ostalog i zbog propale institucije TV duela, koja u Srbiji već dugo vremena sliči društvenom preduzeću u restrukturiranju. Uostalom, pokušajte da izvučete iole interesantniji TV duel iz još uvek taze arhive predizborne kampanje. Mrka kapa.

Stari dobri TV dueli su po svemu sudeći ustupili mesto emisijama tzv. talk show tipa u kojima nekoliko gostiju dva sata razglaba o nekom u tom trenutku aktuelnom problemu. Sad, interesantno je da se tu gotovo uvek radi o jednim te istim ljudima, koji se poput putujućeg cirkusa seljakaju s televizije na televiziju, kako bi po ko zna koji put (ali u drugačijem scenskom ambijentu) razmenili par opštih mesta. Tako ispada kako u zemlji Srbiji nema više od desetak osoba kadrih da pred televizijskim kamerama kažu nešto pametno o koječemu. Pritom se situacija dramatično komplikuje kada jednog te istog „analitičara“ ugledate na dva televizijska kanala istovremeno, što vas u trenu može navesti na pomisao kako nešto nije kako treba sa osnovnim zakonima fizike.

Inače, sociolog Pjer Burdije je razmenu opštih mesta pred TV kamerama nazivao komunikacijom radi komunikacije. Takođe je smatrao da je demokratska rasprava u televizijskom studiju režirana po modelu boks meča gde jedan sagovornik obavezno treba da dejstvuje kao grubijan dok drugi (kontrasta radi) treba da izgleda znatno pitomije. Po svemu viđenom, duel Vujoševića i Čovića poprilično iskače iz Burdijeovog šablona. Međutim, to je na neki način bilo i očekivano.

I na kraju jedna digresija. Svi oni koji veruju da će Evropska unija definitivno propasti kada Srbija postane njen član, ovih dana imaju puno pravo da veruju u ispravnost paranormalne teze – po kojoj se sve što dotaknemo (makar i verbalno) obavezno pretvara u prah. Elem, tek što je Vučić najavio da će buduća vlada „zaigrati“ kao Bajern, moćni šampion Nemačke i Evrope izgubio je od prosečne ekipe Augsburga!? Hoće li vlada biti bolje sreće?