C’est la vie

„Snevam“, veli Mata, „nelegalno sagrađenu vikendicu na Savi koja neodoljivo nalikuje kući Ašer. Na njenom naprednom tremu, razgovor vode Radomir i Toma. Radomir: „Ali, tata, zar baš moram da rušim?“ Toma: „Ne moraš, sine, ali u suprotnom – ode moj drugi mandat niz Savu“. Nedaleko odatle, dobro skriveni u žbunju berberisa, na svoje arhineprijatelje motre Voja, Vjerica i Nemanja. Voja: „Šta ovi ovoliko većaju – ako dvžava neće da vuši nevegavno sagvađene vikendice u pviobalju – svušiće ih naši aktivisti“. U tom trenutku na livadu sleće predsednički džambo-džet iz kojeg izlazi Zorana M. Na licu joj osmeh, pod štiklama sag, a u ruci napredna macola. Sigurnim korakom prilazi vikendici te snažnim bejzbol udarcem razvaljuje ‘kuću Ašer’ (koja istog momenta pada). Potom se okreće prema kameri CNN-a i veselim tonom kaže: C’est la vie“.

Sanjati rušenje nelegalnih vikendica na Savi, prema tranzicijskom sanovniku znači rotaciju visokih funkcionera unutar izvršne vlasti – naročito u bliskoj budućnosti. Osvrnemo li se u tom kontekstu na predstojeće predsedničke izbore u Srbiji, možemo doći do raznoraznih zaključaka. Na primer, predsedniku Nikoliću, koji se proteklih godina toliko izblamirao na raznoraznim poljima da je na listi popularnosti pao stepenik ispod Marjana Rističevića, preostala su dva moguća izbora. Ili da uđe u trku za drugi predsednički mandat, i na taj način definitivno doprinese urušavanju pobedničkog mentaliteta „naprednjaka“ – dodatno učvršćenog na nedavnim izborima u Beloj Palanci! Ili da se mane ćorava posla i posveti povraćaju izgubljenih pozicija u stranci.

Nikoliću ovo drugo, za razliku od onog prvog, svakako neće ići glatko, budući da je poprilično ispao iz stranačke forme – što znači da će biti prilično dezorijentisan unutar bezvazdušnog unutarstranačkog prostora. Štaviše, velika je verovatnoća da će se Nikolić, nakon petogodišnjeg mandata predsednika Srbije, definitivno obresti u političkoj penziji sa utešnom titulom počasnog predsednika SNS-a, koju će mu velikodušno podariti Vučić.

Uostalom, Nikolić je odavno svestan ko u stranci kosi a ko vodu nosi pa već sada planira budući angažman oko pečenja „tomovače“ i spravljanja „šardonea“. Njegove tajanstvene reči: „Nisam u stanju da budem stalno u vinogradu što se vidi po grožđu“, koje je nedavno izgovorio na Rubinovoj plantaži u Dobričevu – nedvosmisleno otkrivaju ambijent u kojem će se, nakon petogodišnjeg mandata predsednika države, obresti i slobodno vreme provoditi budući građanin Nikolić.

S druge strane, nije potrebno biti Vuk Stanković tokom jutarnjeg gostovanja na televiziji Pink, pa shvatiti koga će „naprednjaci“ kandidovati za predsednika države. Reč je o ženi koja muški odbija dozvole kompaniji „Beograd na vodi“, plavuši sa šlemom na glavi koja udarnički obilazi Koridore po Srbiji, osobi britkog jezika koja čak i Vučiću sme da kaže istorijsko „ne“, personi koja je bila spremna da lično pretesteriše sveti hrast u Preljani, borcu za ženska prava i rodnu ravnopravnost…

Elem, sve se više produkuje (ponajviše odozgore) mišljenje kako Srbiji treba žensko čeljade na vrhu države. Zapravo, to je karta na koju će igrati „naprednjaci“ na predstojećim predsedničkim izborima. To je ujedno i karta na koju će igrati aktuelni predsednik Nikolić kada bude racionalizovao svoje odustajanje od drugog predsedničkog mandata. Na koncu, ko bi na ex Yu prostoru bolje mogao zaseniti Hrvaticu Kolindu od Srpkinje Zorane? To je za „naprednjake“ već sada pitanje od nacionalnog interesa.

A Zorana? Ona je, ako to već niste primetili, uveliko zagazila u predsedničku kampanju i to „beskompromisnim“ odnosom prema nedodirljivom preduzeću „Beograd na vodi“. Najpre je odbijena dozvola za Kulu a zatim je dovedena u pitanje dozvola za izgradnju Promenade. Nije isključeno da će pred same izbore Zorana razotkriti krivca za rušenje objekata u Savamali – pa će na svoju stranu (ko zna) privući i po nekog ljubitelja „žute patke“. Nema veze što će „krivac“ ispasti tamo neki manuelac Žika koji je samo izvršavao svoj revolucionarni zadatak. C’est la vie – što bi rekli Francuzi.