Četiri iskaza i vic

Iskaz 1. Bivši/budući premijer osvrnuo se pre neki dan (dve nedelje nakon incidenta u Savamali) na rušenje objekata u ovom delu Beograda. Tom prilikom kazao je da su vinovnici nesvakidašnjeg noćnog prepada idioti jer je objekte trebalo rušiti danju, sa urednim nalogom za takvu vrstu radne akcije.

Iskaz je na mestu i gotovo mu se ništa ne bi imalo prebaciti da posredno ne upućuje na sledeće zaključke. Prvo, rušenje objekata u Savamali (nalik epizodi iz kolumbijskog akcionog filma) izvedeno je dva-tri sata nakon ponoći a ne usred belog dana, i to od strane maskiranih N. N. lica! (Nebezbedni građani); Drugo – država ni nakon tri nedelje ne uspeva da otkrije rušitelje iz Savamale! (Visok stepen institucionalne neefikasnosti); Treće – vlast možda zna ko je srušio i po čijem nalogu objekte u Savamali, ali to krije od građana! (Odnarođena i licemerna vlast); Četvrto – policija u oba slučaja urušava sopstveni ugled i kocka se sa poverenjem građana!

Iskaz 2. Na pitanje funkcionera opozicione DS – Božovića „Ko je 25. aprila rušio objekte po Savamali?“, funkcioner vladajuće SNS – Jovičić – odgovara kontrapitanjem „A koliko je para Božović potrošio tokom zimovanja na Maldivima?!“

Iskaz je tipičan primer zamene teza podvučen dnevnopolitičkim zapljuvavanjem protivnika. Naime, da li je i koliko narodni poslanik Božović potrošio na Maldivima – oceniće birači koji jedva sastavljaju kraj s krajem. No, kakve to veze ima sa osnovnom temom – ko je usred noći i bez naloga za rušenje, dakle protivzakonito, porušio objekte u centru Beograda?

Ukoliko vlast, koja je daleko od savršenstva i nepogrešivosti, beži od odgovornosti i vlastite greške, opravdava tako što naglavačke obrće stvari i svoje kritičare poistovećuje sa dokonim neprijateljima sistema koji nemaju šta da rade nego da kritikuju vlast – onda takva vlast upražnjava manir suprotan evropskim tekovinama prema kojima sama (bar na papiru) stremi.

Iskaz 3. Predsednik obrenovačke opštine i član vladajuće SNS – Čučković – izjavio je: „Neka me spale na trgu ako sam dao lekarske kartone građana!“

Iskaz je, blago rečeno, iracionalan budući da je spaljivanje na trgu apsolutno nedopustivo u 21. veku. Čak i u Srbiji. Da je Čučković umesto spaljivanja ponudio ostavku ili trajno bataljivanje političkog zanata – iskaz bi bio u redu. Mada, možda i ne bi budući da se Čučković najpre pohvalio da je predstavnicima kineske kompanije (strani investitor u ovom gradu) ponudio na uvid 55.000 zdravstvenih kartona Obrenovčana („ozbiljne kompanije neće da plaćaju zdravstvene penale zbog iznenadne bolesti ili invaliditeta“), da bi nakon intervencije poverenika za zaštitu podataka o ličnosti Šabića modifikovao iskaz rekavši da su u pitanju potencijalni zdravstveni kartoni koje Kinezi mogu da analiziraju ako građani žele posao u njihovoj kompaniji. Nije šija, nego je vrat.

Ovakvi i slični protivustavni potezi upućuju na zaključak da je vlast u Srbiji spremna da stranim investitorima ustupi radničku glavu na tanjiru zarad političkih poena i strategije pošto-poto dovlačenja kapitala. A to što radnici južnokorejske „Jure“ u Leskovcu nose pelene jer im nije dopušten luksuz WC-a tokom radnog vremena – nikoga posebno ne tangira. Uostalom, neko će se već naći da ispred vladajuće garniture negira nehumani odnos stranih investitora prema ovdašnjim radnicima. Pa ukoliko laže – zahtevaće da ga spale na trgu.

Iskaz 4. Bivši ministar rada – možda i budući ministar odbrane, prosvete, poljoprivrede, turizma…, Vulin – izjavio je kako su personalna rešenja unutar buduće vlade savršeno nevažna.

Iskaz je bez dileme iskren, a zatim i tačan. Mnogo govori o sistemu u kojem živimo jer nas vraća u realnost gde nije bitno da li će određenim ministarstvom rukovoditi priznati stručnjak iz dotične oblasti, već je bitno ispunjenje partijskih kvota i neprestano rotiranje koalicionih partnera. Ukratko, idiotski manir – da citiram premijera.

Na kraju vic. „Ti-Rexu, ima li nade za nas građandentalce iz tranziciolita?“

„Jedino vas mogu posavetovati da ne počinjete čitanje ekspozea u nastavcima.“