Dosada političke analitike

P { text-indent: 2.5cm; margin-bottom: 0.21cm; direction: ltr; color: rgb(0, 0, 0); line-height: 150%; widows: 2; orphans: 2; }P.western { font-family: „YHelvetica“; font-size: 12pt; }P.cjk { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 12pt; }P.ctl { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 10pt; }

Istovrsni politički programi, priče koje se unedogled ponavljaju, bajate fore na koje još jedino padaju ometeni u (p?litičkom) razvoju, mantre što jedna na drugu liče, manipulacije jeftinog tipa… Rečju, dosadno je sve to. Dosadno je pošto „mnogo dosade potiče od ponavljanja“ – veli Laš Svensen u „Filozofiji dosade“. Uostalom, pokušajte da pet dana zaredom jedete omiljeno jelo. Ili da deset puta uzastopce odslušate omiljenu muzičku numeru. Videćete da će vam dosaditi.

A kada su u pitanju izbori, titulu šampiona dosade ubedljivo nose politički analitičari. Iliti, samo drugim rečima kazano, ljudi koji nam pokušavaju uvaljati ono što nam je, kao potencijalnim biračima, isuviše dobro poznato. Prežvakavanje užeglih priča o postizbornim koalicijama, čija obličja i (političkom) slepcu postaju vidljiva, ključna je odlika političkog analitičara danas. Pogleda zabodenog u daljine, sa obaveznim podvaljkom iznad propisno zategnute kravate (poput kaubojskog lasa) – naš politički analitičar dubiozno-analitički raspreda o izborima. Dozlaboga je dosadno slušati to.

S druge strane, daleko je zanimljivije slušati političke analitičare koji nam dolaze iz srca naroda. Krenete tako na pijacu po kilogram krompira, i gratis dobijete kompresovanu političku analizu aktuelnog političkog trenutka. Baš sam pre neki dan, upravo na zelenoj pijaci, saznao da će ministar Vujović povući sa dnevnog reda predlog o nepravičnom umanjenu zarada za vreme bolovanja zaposlenih – ali i pitanje minulog rada. Politički analitičar imao je obličje čiče iz jugozapadne Srbije – sa šajkačom na glavi, čekinjastim mustaćima i dva-tri zuba u vilici. Prozreo je seljak-čiča, iz pasivnih krajeva naše domovine, kako se pred izbore ne sme ići sa radikalnim predlozima – te mi je, zajedno sa krompirom, prodao priču o iznenadnoj defanzivi ministra finansija. Da li je politički analitičar za pijačnom tezgom kazao nešto što nisam znao? Nije! Samo je ponovio opšte mesto kojeg se pred izbore drži svaki vlastodržački odgovoran političar.

S druge strane, i među političarima egzistiraju prvoklasni analitičari. Ovoj de luxe kategoriji pripadaju pre svega tipovi koji pomalo preteruju sa paranoičnim političkim predskazanjima. Uzmimo kao primer poslanika Babića, koji doduše nije politički analitičar, ali zato poseduje sve karakteristike istog. „Na predstojećim izborima, svi će se udružiti protiv Vučića – čak i SPS“, plasirao je poslanik Babić analitičarski oblik predviđanja koji više odgovara stilu ministra rada, zapošljavanja, boračkih i socijalnih pitanja. Da kojim slučajem nije šef poslaničke grupe „naprednjaka“, poslanik Babić bi sigurno predstavljao opakog političkog analitičara. Nešto poput kombinacije Dragomira Anđelkovića i Stivena Sigala.

I zaista, izuzmemo li Rasima LJajića, Krkobabića, Vulina, Velju Ilića, Palmu, Marjana Rističevića, Šešelja i mnoge druge, ispada kako je poslanik Babić sasvim u pravu. Svi su se redom urotili protiv nejakog Vučića. Škripi jedino ono oko SPS-a, ali posao analitičara i jeste da plasira šokantna oneobičavanja koja ubrzo postaju, manje-više, dosadna. Naime, jedan Mrkonjić ne čini SPS. Ima tu pomalo i Ivice, Marice, Antića, Žarka.

Sasvim je druga priča, mada podjednako dosadna, ona o smeni ministra Gašića. Baba koja prodaje šargarepe i paštrnjak, rekla mi je još u prošli utornik kako Bata sigurno pada na Sretenje. A onda će udariti sneg pa će i početak drugog polugodišta okasniti. Da li sam slušao baba Vangu ili političkog analitičara iz naroda, zapitao sam se u sebi, a onda zaključio da je u stvari to jedno te isto. Poprilično dosadno – u svakom slučaju.