Dvadeset sedmog juna ove godine navršiće se tačno šezdeset dva leta kako je Narodna skupština FNRJ donela „Osnovni zakon o upravljanju državnim preduzećima i višim privrednim udruženjima od strane radnih kolektiva“. Time je zapravo otpočela era jugoslovenskog samoupravljanja – jednog od kontroverznijih fenomena na ovim prostorima (i šire). Jer jedni su samoupravljanje posmatrali u kontekstu uklanjanja hijerarhijskih odnosa među ljudima i stvaranja egalitarnog, slobodarskog i solidarnog društva, drugi su ga videli kao model prećutnog sporazuma vladajuće klase i radništva po principu „vi nama vlast – mi vama platu za nerad“, razume se u okvirima „dogovorene ekonomije“.
U suštini, samoupravljanje je bilo prihvatljivo za radnike, pošto im je davalo iluziju slobode i participacije odnosno materijal za kreiranje potrošačkog mentaliteta. Međutim, realno gledajući, radnici nisu raspolagali prevelikom moći odlučivanja. Prema onovremenim merenjima distribucije moći unutar radnih organizacija (RO), ispada da su se radnici tokom čitavog samoupravnog perioda konstantno nalazili na začelju tabele daleko iza sindikalnih i partijskih funkcionera, radničkog saveta, viših rukovodilaca preduzeća i glavnog direktora. S druge strane, radnici su se nešto bolje kotirali u društvu kao celini s obzirom da su se iza njih, prikovani za dno tabele, nalazili jedino seljaci. Reč je, da ne bude zabune, o društvenim kategorijama.
Posmatrano iz današnje perspektive, čini se kako je jugoslovenski samoupravni sistem već na samom početku nosio klice propasti u sebi. Model unutar kojeg se radnik bar u teorijskom smislu pojavljivao u dvostrukoj ulozi poslodavca i posloprimca krenuo je da se raspada krajem osamdesetih godina prošlog veka. Otprilike u vreme emitovanja trećeg dela Tesne kože i dvadeset pete epizode Boljeg života.
Zbog čega je bitna ova popularno-kulturna upadica? Zbog toga što će pažljivijem fanu jednog i drugog serijala teško promaći obilje materijala neophodnog za razumevanje funkcionisanja samoupravnog „mehura od sapunice“. Od neuspele uzlazne pokretljivosti večitog mlađeg referenta Mite Pantića do Šojićevih manipulacija radničkim savetom. Da ne pominjemo spoznajnu komponentu dinamike propasti samoupravnog poretka, preko analize radničko-upravljačkih konflikata Kurčubića i Gige Moravca. Moglo bi se stoga bez velikog preterivanja reći kako je Siniša Pavić nastavio (samo drugim pop-kulturnim sredstvima) teoretski rad Arzenšeka, Rusa, Županova i mnogih drugih analitičara samoupravnog socijalizma.
I sada dolazimo do centralnog dela naše priče. Šezdeset dve godine nakon njegovog rođenja samoupravljanje se polako vraća u regionalni medijski prostor. Dvadeset i kusur godina od samoupravnog the enda ponovo se, gle čuda, pojavljuju drugovi Pantić i Šojić, ovoga puta kao Šantić i Kojić – „žrtve“ postsocijalističke transformacije. Ali krenimo redom.
Kada su mali akcionari, a zapravo većinski vlasnici zrenjaninske Jugoremedije u periodu između 2004. i 2007. godine krenuli u odbranu svojih vlasničkih i radničkih prava, mediji su se latili samoupravljačkih konotacija, ali u izrazito negativnom kontekstu. U stvari su se radnici (ujedno i vlasnici većinskog paketa akcija preduzeća u kojem rade) solidarno usprotivili domaćim tumačenjima neoliberalizma. Sad, verovatno su se onomad mnogi od tih radnika – malih akcionara smejali Šojićevim i Džordžovim nastojanjima da unište državno preduzeće, kako bi ga potom kupili po bagatelnoj ceni. Ipak, ni slutiti nisu mogli da će se fikcija i stvarnost vrlo brzo pomešati unutar postsocijalističke tranzicije, te da će se mnogi od njih uskoro naći u ulozi poštenog Mite Pantića.
Bilo kako bilo, Jugoremedija je postala paradigma radničkog akcionarstva. Primer da je samoupravljanje u kontekstu ekonomske demokratije i te kako moguće na nedemokratskoj osnovi političkog sistema, o čemu je svojevremeno pisao američki politikolog Robert Dal. Može li biti slučajno to što se u Srbiji i Hrvatskoj trenutno sve glasnije zbori o radničkom akcionarstvu kao mogućem samoupravnom okviru zdrave restrukturacije preostalih državnih preduzeća?Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
