Dva sata kvalitetnog bubanja

E tako se, vidiš, ribaju visoki funkcioneri iz javnih preduzeća – komentarisao je sutradan u sebi naivni građanin pokorni – uz zadovoljno trljanje ogrubelih dlanova (posledica deficita pomade u potrošačkoj korpi). Upravo je pročitao članak o tome kako je Vučić „izribao“ sirotog, no očito nezamenjivog Bajatovića, i odmah zamislio preku tetkicu kako energično riba parket kancelarije direktora škole. „Nek nam živi čelična pesnica gneva!“, zagraktao je potom naš građanin pokorni celivajući za svaki slučaj netom prostudirani članak o zbivanjima u vrhu Vučićeopsove piramide. Ipak, ni pretpostaviti mogao nije da se radi o pukom zagrevanju „faraona“ za daljnju redistribuciju gneva.

Tako se premijer, očigledno u dobroj formi, smelo ostrvio i na MMF – odlučno zapretivši globalnim finansijskim moćnicima da neće povećati plate i penzije onoliko koliko su oni namerili da odobre – nego čak i manje od toga. „MMF bi nam dozvolio da više povećamo plate i penzije nego što sam mislio, ali ja to neću!“, odbrusio je hrabro premijer, a prenele ovdašnje novine. „Eto, baš neću!“, ponovio je kao da se duri i kao da svesno izvrće naslov albuma Bijelog dugmeta iz sedamdeset i neke koji glasi: „Eto, baš hoću“. Doduše, premijer neretko i deluje u stilu – eto baš hoću, da eto baš neću!

Bez po muke, na osnovu prethodno rečenog dakle, možemo primetiti kako se premijer vrlo odvažno suprotstavio okrutnom predlogu moćnog MMF-a da se plate i penzije u Srbiji povećaju čak i preko granica Vučićevih najsmelijih projekcija. Zato je premijer brže-bolje i izgovorio ono što nikome normalnom u ovoj zemlji ne bi palo na pamet da izgovori. A rekao je da će se plate i penzije povećati onoliko koliko je lično ON zacrtao – pa makar to bilo i ispod nivoa projekcije MMF-a.

„Ovo niko normalan ko se bavi politikom u Srbiji ne bi rekao, ali evo ja sam rekao…“, izjavio je premijer u prepoznatljivom „niko to ne sme osim mene“ stilu. I mada bi ova premijerova izjava mnoge u ovoj zemlji, koji se ne bave politikom, mogla nagnati na pomisao kako premijer zaista nije, hm, normalan – istina je da ona (izjava) jedino potvrđuje premijerovu principijelnu doslednost u nastojanju da ostane veći MMF-ovac, od MMF-a. Otuda ga valjda, po sopstvenom priznanju, i ne zanima ko će glasati za njega na izborima za koje je takođe odlučio da ih eto, baš neće biti.

Uostalom, zašto bi se budžetski višak ostvaren genijalnom politikom stezanja kaiša uopšte i delio tamo nekim prosvetnim i zdravstvenim radnicima, penzionerima i sl., kada najpre valja namiriti partijske čopore visokih funkcionera koji će tim džeparcima podmirivati pitoreskne prohteve svojih silikonskih metresa. S druge strane, pristup premijera Vučića smanjenju plata i penzija za 10 odsto, odnosno njihovom „povećanju“ za čitavih 6 odsto, popločan je vaspitno-obrazovnim namerama.

„Približavamo se vremenu kada ćemo svi, i mladi i stari, morati da učimo dva sata dnevno“, rekao je ON. Neznatni problem, međutim, sadržan je u činjenici da ovdašnji prosvetni sistem uveliko trpi udarce unutar ustanovljenog sistema izokrenutih vrednosti. Omladina prilično dobro uviđa kako na „tržištu ljudi“ (poslužimo se ovom degutantnom neoliberalnom sintagmom), najpre prolaze posednici članskih karata partija na vlasti uz, naravno, one sa kupljenom diplomom pride.

A to onda znači da će se Vučićev naum o dvočasovnom učenju dnevno vrlo brzo preobraziti u dva sata kvalitetnog bubanja „engleskog“ i „eksela“ uz usavršavanje kopi-pejst tehnika – zlu ne trebalo. Istovremeno, humanističke nauke koje proširuju horizonte nisu izgleda potrebne najavljenom dualnom sistemu obrazovanja, budući da ne predstavljaju ekonomično sredstvo formiranja kvalitetne (čitaj – jeftine) radne snage. Ali zato radnim navikama naoružajte radnu snagu! I sena joj dajte! Svežeg, posnog i bez glutena.