Utisak je da ovog puta intenzitet novogodišnjeg prangijanja nije bio na nivou prethodnih godina. Istina, nije da nije bilo rafalne paljbe i zaudaranja jeftinog kineskog baruta u desetominutnom vremenskom intervalu između (simboličkih) pet do dvanaest i dvanaest i pet. Ali je isto tako tačno da je ovoga puta iz kanonade petardi i ostalih pirotehničkih sredstava (kojima se u Srbiji ritualno obeležava prelazak iz stare u novu godinu), isceđen i pretposlednji atom tradicionalne žestine. Vest koja bi svakog evrofanatika u Srbiji morala da kosne – u pozitivnom smislu, razume se.
Jer ako pacifikovanje novogodišnjeg šenluka ide u pravcu pretvaranja tipične balkanske kanonade u „suvu drenovinu“ pirotehničkog EU standarda, onda to jedino može značiti sporopuzeću, ali i, što je bitnije, dugouzlaznu evropeizaciju Srbije. Na žalost ili na sreću, stvari nisu tako jednostavne kao na prvi volšeban pogled. U protivnom neko bi mogao konstatovati kako je evropeizacija Srbije isto što i prost zbir pacifizma i retradicionalizacije. Slično Rejmondu Aronu, koji je, parodirajući svojevremeno Lenjinovu jednačinu komunizam = sovjeti + elektrifikacija, konstatovao kako je modernizacija isto što i pluralizam + tehnologija.
Sad, što se razloga „mlakog“ (n)ovogodišnjeg prangijanja tiče, ako ostavimo po strani tradicionalna objašnjenja iz domena „proleterske“ političke ekonomije, odnosno popularno-psihološke literature da narod u Srbiji nema para, odnosno da je teško oboleo od pesimizma (što nije daleko od istine), svakojake nam mogućnosti mogu padati na pamet. Na primer, prvo što bi nam moglo pasti na um kada se pomene iznenadna oseka (n)ovogodišnje pirotehničke žestine jeste štednja. Ta gotovo izraubovana reč koja mnogima, zbog beskrajnog broja ponavljanja u medijskom prostoru, deluje kao mantra.
Ipak, kada je reč o štednji, ispravnije je govoriti o vrsti neoliberalne strategije kojom Evropska unija pokušava da izađe iz crvene zone sopstvene ekonomske propasti. S druge strane, mi se kao zemljaci Kir Janje, dakle teorijski perfektno, uklapamo u pomenutu šemu. Eto, vlada je u startu pokazala kako se to radi – hrabro je preskočila slanje novogodišnjih čestitki i tako na samom početku godine uštedela stotine hiljada dinara. A to znači da bi se u ovoj godini i podvlašćeni mogli ozbiljnije pozabaviti preskakanjem obroka kako bi (nolens-volens) uštedeli za hranu. Zvuči surovo, ali je surov i svet koji u ova krizna vremena potencira štednju. Zato treba pratiti šta o svemu tome „zbore“ najjače evropske ekonomije koje diktiraju promenu epohalne svesti.
Prema sociologu Todoru Kuljiću, „epohalna svest je preovlađujuća idejnopolitička i moralnopolitička svest omeđenog šireg vremenskog razdoblja o pravcu poželjnog razvoja društva i glavnim neželjenim smetnjama tom razvoju“. Kada nemački ministar finansija Šojble kritikuje francuskog (socijalističkog) predsednika Olanda da minira nemački plan štednje tako što povećava poreze umesto da smanjuje plate i penzije, to onda dosta govori o promeni epohalne svesti. Od preneoliberalne epohe ravnoteže rada i kapitala na nivou balansa prava i obaveza do današnje neoliberalne epohe u kojoj kapital dominira nad radom uz očigledni disbalans obaveza i prava. Tako ispada da politika niskih plata i penzija predstavlja pravac poželjnog razvoja, dok svaki pokušaj oporezivanja „puniša“ u cilju oživljavanja socijalne pravde biva okvalifikovan kao neželjena smetnja civilizovanom razvoju. Ovome treba dodati globalizaciju koja (banalizujmo malo) omogućava bogatom Francuzu Depardjeu da preko noći postane Rus i na taj način izmakne Olandovoj „socijalnoj mačeti“; ali koja, s druge strane, „Šojbleovu politiku“ niskih plata i penzija uzdiže do nivoa opšteobavezujućeg aksioma. Kvaka je u tome što pomenuta politika u startu razbija snove miliona radnika o uzlaznoj socijalnoj pokretljivosti, dok istovremeno milione penzionera gura ka ambisu siromaštva. I to se dešava širom Evrope. Nevolja je u tome što se ova civilizacija nalazi, kako veli Džon Ralston Sol, u stanju duboke nesvesnosti. Pa ko onda još, sem beznadežnih optimista, može prangijati u čast godine koju u samom startu, umesto epohalne svesti, obeležava epohalna nesvest?
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
