Ukoliko ste kojim slučajem čitali „Razgovore sa Staljinom“ Milovana Đilasa, onda vam je svakako poznato kako su prolazile pojedine delegacije koje je drug Stari slao drugu Kobi. Setićete se kako se još marta 1944. godine prva od tih delegacija avionom uputila iz Bosanskog Petrovca ka Moskvi – preko Barija, Valete, Kaira, Damaska, Teherana i Bakua. I kako je ta avantura zapravo proistekla iz Titove želje da se u četiri oka ispitaju eventualne Staljinove zamerke na račun rada KPJ.
Na stranu namera da se od „Železnog“ izmoli pomoć za potrebe NOB-a.
Možda pamtite i kakav je utisak na Milovana ostavio disproporcionalni čovek niskog rasta, belog lica i crnih zuba. Nije isključeno da ste upamtili i kako se Staljin vatreno zalagao za federaciju Jugoslavije, Bugarske i Albanije. (Ko zna kakvi bi se danas razgovori vodili s Briselom da je ova ideja zaživela? Ili kakve bi se sve sjajne kombinacije nametale prilikom glasanja za pesmu Evrovizije?) Takođe pamtite i da Staljin nije imao blage veze da Holandija pripada zemljama Beneluksa – (očigledno ga je bunilo ono „ne“ između „be“ i „luksa“) – dokaz da Džorž Buš Mlađi nije usamljen u disciplini slabog poznavanja istorije i geografije. Bar ne u dijahronijskom smislu.
Verovatno se prisećate kako su u to vreme (februara 1948, dakle) Staljina posetili Đilas, Kardelj i Bakarić – drim-tim KPJ (izuzimajući razume se druga Tita). Otprilike kao kada bi danas kod Ketrin Ešton ponovo navratili Nikolić, Vučić i Dačić povodom sprovođenja sporazuma o normalizaciji odnosa između Beograda i Prištine. Dobro, možda zbog preciznosti analogije ovoga puta bez Nikolića, a sa ministrom spoljnih poslova Mrkićem pride. Nije bitno što je analogija u suštini felerična. Ona je ovde prvenstveno zbog onih (a ima i takvih) koji EU sasvim neprikladno i anahrono porede sa Informbiroom – u najboljem slučaju sa Kominternom. Ne samo zbog asocijacija koje po inerciji izazivaju termini poput „političkog komesara“. Uostalom zar bi nekome uopšte moglo da padne na pamet da stavi znak jednakosti između jedne dame kalibra visoke predstavnice i bezdušnog druga Kobe? Pa makar pripadao i redu najljućih protivnika EU. Druga stvar je što ne treba apriori odbacivati mogućnost postojanja totalitarnih klica u golemim njedrima tehnokratskih sistema današnjice.
Obrni-okreni, kvaka je ipak u prirodi autoriteta. Danas se za autoritet kaže da je bezličan – za razliku od autoriteta iz „istorijskih ne“ vremena. Fromova davnašnja pisanja o bezličnom autoritetu gotovo idealno se uklapaju u aktuelni duh vremena. Međutim, postoji jedan mali paradoks. U vremenima „ličnog autoriteta“ ljudi su neretko, u većini slučajeva i potpuno nesvesno, vršili obezličavanje istog. Staljina su tako pripadnici Titovog politbiroa više posmatrali kao personifikaciju Informbiroa negoli kao neku vrstu autoriteta sa čekinjastim brkovima iznad maršalske uniforme.
Čini se, nasuprot tome, kako danas deluju sasvim suprotni procesi koji prvenstveno idu u pravcu očovečenja bezličnog autoriteta EU. Pojave se tako iznenada Eštonova, File ili Gvido Vestervele i građanin Srbije istog trenutka ugleda Evropu. Otprilike tako nekako kod nas ide to očovečenje bezličnog (nadnacionalnog) autoriteta. Doduše, došlo je neko vreme da Evropu vidimo i kad uperimo pogled ka Nikoliću, Vučiću i Dačiću. Zar to nije taj epohalni obrt ideoloških perspektiva koji nam se desio na lokalu? S druge strane, broj onih koji bi koliko sutra u Evropu nalazi se na rekordno niskom nivou.
U stvari, nije isključeno da će procenat evrooptimista rapidno skočiti nakon gostovanja Vensana Dežera u „Žikinoj šarenici“. Naročito posle njegove izjave da će srpski domaćini u okviru EU slobodno moći da peku rakiju. Tako će domaći „kratež“ (ljuta, brlja, mučenica u kratkoj čaši) konačno dobiti evropski prefiks. No, s obzirom na „brzinu“ implementacije sporazuma između Beograda i Prištine, koja više nalikuje usporenom snimku negoli munji od koje zavisi dobijanje datuma, još ćemo se mi i načekati evropskog krateža.Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
