Ko bi se posle svega usudio da tvrdi kako pljeskavice od genetski modifikovane (GMO) soje neće biti ukusne u budućnosti? Biće još kako, jer tako veli Svetska trgovinska organizacija! A kad STO nešto kaže, onda je to više od reči – to je zapovest.
Nije važno što zapovesti i direktive (odozgore) nemaju mnogo veze sa liberalnim shvatanjem demokratije – pre svega sa slobodom od teledirigovanog jednoumlja (odozgo), tj. slobodom za odabir najpovoljnijih rešenja bez dodatnih pritisaka (odozdo).
Još je izgleda nebitnije što će se ovdašnji gurmani, nakon određenog perioda konzumacije genetski mutirane hrane, neminovno transformisati u zombije. Nego nećemo sad o dlaci u jajetu! Uostalom, zar iko sumnja u dobre namere multinacionalnih korporacija koje se udanički bave genetskim mutacijama na naučnoj bazi? Daleko bilo. Ono, tačno jeste da moćni Monsanto (kompanija koja se, simpatično, s proizvodnje hemijskog oružja prešaltovala na modifikovanje gena) permanentno juri za enormnim profitima pa nema toliko vremena da proverava humane efekte vlastitih naučnih radova (jer vreme je novac), ali je takođe tačno da proces transformacije agrikulture u agrobiznis odavno traje. Obaška kriza nauke kao predapokaliptični trend.
No o tome ionako jedino govore „džabalebaroši“ koji (ni)su osetili okrepljujući ukus mleka obogaćenog rekombinovanim goveđim hormonom rasta. EU je svojevremeno (ima tome dvadeset godina) zabranila uvoz pomenute američke varenike, što samo potkrepljuje tezu da je kompromis između slobodne trgovine i stopiranja uvoza potencijalno štetnih (naučno nepouzdanih) artikala i te kako moguć. S tim u vezi obavezno pročitati studiju pod nazivom „Tehnologija samouništenja“ , koju su zajedničkim snagama napisali Marijan Jošt i Tomas Koks, inače doktori za oplemenjivanje biljaka. Ovu lektiru posebno preporučujem ministrima poljoprivrede i trgovine Glamočiću i Ljajiću te prvom potpredsedniku Vlade Vučiću – pre, tokom i nakon dumanja o slobodnom prometu genetski modifikovanih organizama. Na kraju krajeva, sajam je knjiga.
A kad smo već kod izvršne vlasti ove zemlje, ne treba sumnjati da će ona sasvim dostojanstveno, povijene kičme dakle, prihvatiti GMO ultimatum. Međutim, ukoliko bi se zaista odigrao takav apokaliptični scenario, možemo biti sigurni da bi on (mada tako ne izgleda) zapravo proizašao iz dobre volje povijene vlasti koja bdije nad opštim dobrom zajednice. Ergo, kako su ljudi iz Vlade dokazani poštovaoci metode poznatije pod nazivom „klin se klinom izbija“, a pošto nas je osiromašeni uranijum još ‘99. godine prošlog veka genetski modifikovao za narednih sto godina, pretpostavljam kako vlada želi preokretanje trenda, pa u cilju uspostavljanja genetski modifikovanog balansa filantropski insistira na slobodnom prometu genetski modifikovanih organizama. S druge strane, notorna je istina da živimo u eri neokorporativne demokratije, gde globalne korporacije i lokalne vlade sklapaju lavli-džabli dogovore redovno mimo neobaveštenog populusa. U slučaju Srbije reč je o još komplikovanijem fenomenu koji zadire u suštinu prožimanja globalnog korporativizma i lokalnog trange-frange-raja, razume se izvan orbite glasačke kutije.
Zato je u startu sumnjiva cela ta GMO storija unutar šireg agrobiznis konteksta. Dobro, nećemo cepidlačiti o profitu iznad ljudi, ali je činjenica da uveravanje državnih zvaničnika o benignosti slobodnog prometa genetski modifikovanih organizama deluje dosta maligno. Tačno je da pozicija Buridanovog magarca priklještenog između EU i GMO ostavlja tragove na samaru, ali se državnički genije upravo ogleda u neutralisanju rečene pozicije. U tom smislu složenija je uloga građanina koji pasivno posmatra sudbonosna zbivanja oko sebe.
Veliki liberal i još veći čovek Džon Stjuart Mil (koga današnji neoliberali-desničari ne mirišu preterano) smatrao je da bi vladari, u slučaju da prevladaju pasivni građani, od ovih rado načinili stado ovaca koje poslušno pase travu. Da li se nešto slično tome već uveliko događa? Ili, da li će se tako nešto tek dogoditi na nekom genetski modifikovanom pašnjaku?
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
