Godina zmaja

Drugim rečima, ma koliko da je teško u prezentu i ma koliko lilo ko iz kabla u perfektu, sunce će se, što pesnik reče, neminovno pojaviti iza olovnih oblaka u futuru. Pa ako je pomenuti folk optimizam uz Čaj za dvoje i nezaboravnu kemp sevdalinku Od izvora dva putića doneo Lepoj Lukić nacionalnu penziju, vala i neka je.

Pogotovo što se i Tadićeva novogodišnja razmišljanja podudaraju sa Lepinim optimizmom s početka teksta. Tadićeva maksima „ako želite da vidite dugu treba da istrpite kišu“, dobro funkcioniše u kombinaciji sa predsednikovim novogodišnjim optimizmom – „ovih dana pada kiša ali će sigurno doći i duga“. Dodamo li tome Tadićevo (ne)namerno garniranje kriznog konteksta istorijskim materijalizmom u formi Marksovog ekonomskog determinizma („pitanje ekonomije je centralno pitanje današnjice“) stvar postaje jasnija. Ne samo da će se sunce u novoj godini, prema predsednikovim predviđanjima, ponovo rađati nego će i glavna preokupacija vlade u 2012. biti, gle čuda, ekonomija.

Sad, jedni će povodom toga cinično prokomentarisati da je žaba videla da se konji kuju pa i ona digla nogu. Drugi će strogo pesimistički zavapiti da su se vlastodršci prekasno setili ekonomije jer je vrag uveliko odneo šalu. Treći će (oni umereniji) pragmatično zaključiti kako je vakat da se nakon tri godine svetske ekonomske krize vlada konačno „privati ekonomije“. I upravo će ovaj momenat „privatavanja“ kao i onaj drugi da i Kosovo i Evropa stoje na strategijskom braniku otadžbine, verovatno predstavljati ključnu mantru u predstojećem predizbornom periodu. Preciznije, doći će do prepoznatljivog fenomena pevanja istih dogmatskih pesmica. A kad se stalno peva ista pesma, nepristojno je od naroda tražiti da bira hit, veli aforista Milovan Vržina.

Bilo kako bilo pred nama je godina zmaja za koju Kinezi tvrde da će biti berićetna. Doduše kako za koga. Na primer, svi oni kojima će prva asocijacija na godinu zmaja biti Brus Li i nemilosrdna kung-fu lemanja pesimistički će gledati u budućnost. A zapravo je sva prilika da godina zmaja neće biti baš toliko dosadna kakvu je (ako je verovati teletekstu od pre neki dan) građanima Srbije želi ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić. Na stranu majansko proročanstvo koje razbija dosadu 2012. ali se i na našu sreću uopšte ne poklapa sa tarabićevskim projekcijama globalne budućnosti. (Ovde se inače više veruje Tarabićima negoli drevnim Majama, što je nekako više izraz lokalpatriotizma negoli nekakvog rustičnog modernizma).

Zapravo, izbori su dovoljan garant da nam neće biti toliko dosadno. Primera radi, u prvom tromesečju očekuje nas predizborni šou program što će uz najavljeno emitovanje nove sezone „Farme“ dovesti do potpunog kolapsa dosade. Utom će nas zahvatiti i izborni saspens kao i euforija predstojećeg evropskog prvenstva u fudbalu na kojem ćemo ponovo statirati u kukuruzu. Tu je i nezaobilazni izbor za pesmu Evrovizije ovoga puta začinjen epskom bitkom između Željka (Laneta) Joksimovića i Ramba Amadeusa. S tim u vezi nikome ne bi odgovaralo eventualno preklapanje evrovizijskog finala sa trilerom prebrojavanja glasačkih listića, jer bi se u tom slučaju lako mogao desiti kurcšlus unutar složenog mehanizma političko-estradnog spektakla. Na sreću ubrzo će se namestiti postizborne letnje ferije kada turistički fundamentalizam Srba dolazi do potpunog izražaja u savladavanju dosade. Ovaj letnji manjana intermeco trebalo bi da predstavlja uvod u inače sumornu jesen tradicionalnog radničkog nezadovoljstva.

Međutim ovoga puta će jesenja šema biti elegantno popunjena uvek zanimljivim međustranačkim nadgornjavanjima oko sastava vlade po principu ko s kim – kome koji resor? I eto interesantnog kraja godine. Doduše ne i kraja godine zmaja, koja po kineskom kalendaru završava tek u februaru 2013.

Arsenal pirotehničkih sredstava čijim se ispaljivanjem kod nas ritualno obeležava kraj stare i početak Nove godine (ali i rođenje Hristovo) nije izostao ni ovoga puta. Čak je pucnjava bila žešća nego prethodnih godina, a detonacije za jotu razornije. Kao da postoje objektivni razlozi za slavlje. Kao da ekonomisti ne upozoravaju da će 2012. biti gora od 2011. a domaća statistika da je 2011. bila kudikamo gora od 2010. Prema tome ispada nekako da se ovde svaki korak na dole proslavlja ispaljivanjem enormnih količina petardi.

Šenlučenje, slično taktičkim zamislima koje vlast namerava da realizuje u Novoj, predstavlja karakterističnu pojavu na prelazu iz jedne u drugu godinu. Jer kad premijer najavi otprilike da vlada spremno dočekuje krizu čijih opasnih posledica tek sada nakon tri godine postaje svesna, onda to u prenesenom smislu pomalo nalikuje onom klinačkom petardinjo šenlučenju. A u takvim okolnostima nije nemoguće da se „antikrizni i razvojni“ predlog budžeta za 2012. iznenada preokrene u krizni i antirazvojni. Zato je i pored ogromne količine dobre volje i silnih pesama koje su nas održale teško zaobići pesimizam u već otpisanoj godini zmaja? Šampion je ko u tome uspe.