Prosvetari vele kako se moje pismo prilično komentarisalo unutar fejsbuk zajednice. Srećom – ne koristim fejs. Bilo kako bilo, u pomenutom obraćanju ministru sam (koga interesuju detalji neka skokne na sajt “Zelene učionice” i pročita pismo u celosti), ukazao na neophodnost predmeta Građansko vaspitanje u današnjem društvu Srbije, i uputio apel ministru da interese đaka postavi iznad (a ne ispod) ekonomističkih, političkih i ostalih imperativa doba u kojem živimo. Međutim, od ministra Verbića ni mukajet – što veli Basara.

Eto, baš pre neki dan izvadih iz poštanskog sandučeta nekakvu belu kovertu sa sve grbom u gornjem levom uglu, pomislih – Verbić, kad ono – Opština Palilula poziva mog sina na svečanu dodelu novogodišnjih paketića. Lepo od Palilule. Manje lepo od Verbića, koji nije smogao snage da odgovori na nekoliko pitanja kojima sam ga kulturno zasuo. Mada, šta bi mi ministar Verbić i imao kasti osim da ponovi ono što je već kvaziargumentovano izjavio pred Nacionalnim prosvetnim savetom. Da su deca opterećena časovima te da ih stoga treba rasteretiti! A građansko i verska su se baš nekako namestili.

No, viđi vraga su sedam binjišah – na koji to način ministar Verbić namerava da rastereti učenike? Pa tako što im kani oduzeti predmete koji ih na svaki način rasterećuju. Doduše, ovakva antilogika ministra prosvete ne treba da čudi. Sveukupnost političke logike u ovoj zemlji vuče na prilično iščašenu rabotu.

“Ajde da izbacimo još ljudi iz prosvete tako što ćemo Građanskom vaspitanju i Verskoj nastavi amputirati osam godina nastave! Koliko je to prosvetnih radnika na ulici?!”, zamišljeno pita ministar Verbić. Ordonans Mile istog momenta hvata digitron i nakon kraće stanke izbacuje precizan odgovor: “Puno, gospodine ministre!”

“Kul!”, radostan je ministar Verbić, ali je takođe i oprezan: “Ali, obavezno naglasite da sve ovo radimo za dobrobit dece. Nije bitno što je Građansko vaspitanje potrebno adolescentima – posebno u srednjoj školi. Koga uostalom briga za kvalitet predmeta – racionalizacija zakon! Kapiraš? Uzgred, naruku mi ide i podrška roditelja koji kažu da ništa pametnije nisam predložio do sada.”

Na žalost, predlog ministra prosvete zaista podržava priličan procenat roditelja. Među njima se naročito ističu oni koji se ne mešaju preterano u vaspitanje sopstvene dece. To su oni koji urlaju na profesore kad god treba opravdati pet stotina izostanaka nemarnom mezimčetu. E, upravo takvi roditelji rone suze radosnice zbog Verbićeve “humane” strategije rasterećenja našeg mladog pokolenja.

“Vidite kako se ministar brine za našu decu! ‘Oće ih načisto rastereti glupih predmeta! Svaka mu čas’!”

Oduševljenje roditelja redovno dele polupismeni bezmozgovići za koje je vrhunac intelektualne debate kada Kristijan načepi Staniju. Takvi zapravo nikada neće ni shvatiti značaj koji predmet Građansko vaspitanje ima za obrazovanje i vaspitanje mladih ljudi u Srbiji. Kao što nikada neće razumeti pogubnost izbacivanja Građanskog vaspitanja (i ostalih opšteobrazovnih predmeta), iz srednje škole. Liferovanje opšteobrazovnih predmeta – to je put u intelektualno ropstvo, kozja staza ka podizanju autoritarne svesti, pravi način da se mladi zacementiraju u vlastitim predrasudama, prečica za pseudograđansko društvo, koridor prema zajednici pasivnih građana lišenih volje da se manu daljinskog upravljača…

Zatucati mlade u mozak, zašrafiti ih čvrsto za kult ličnosti, dogmatizovati ih preko svake mere, staviti im ular za svaki slučaj, namaknuti im kreditnu omču kako bi konačno bili srećni, preporučiti ih stranim investitorima kao jeftinu radnu snagu, ugasiti im kritičko mišljenje, ostaviti ih bez Građanskog vaspitanja u srednjoj školi…

Kažimo NE ovakvim (i sličnim) strategijama zaglupljivanja!!!