Jutarnji let iz Niona

Naizgled je kontradiktorno i valjda se nikada ranije nije dogodilo da disciplinska komisija prvo dodeli nekome službenih 3:0 a onda mu, nakon tri i po sekunde većanja, te iste bodove oduzme. Ruku na srce, nikada se nije dogodilo i da letelica sa zastavom velike Albanije sleti na Partizanov stadion, što znači da svaka kontradiktornost pada u vodu. Posledica (u vidu kontradiktorne kazne) izjednačena je sa uzrokom (u vidu kontradiktornih dešavanja na meču između reprezentacija Srbije i Albanije).

Istovremeno, negde na nebu, između Niona i Beograda avion Er Srbija poput hirurškog skalpela seče oblake obasjane jutarnjim suncem. Pilot je malo jače stisnuo gas pošto uvaženi putnik uveliko kasni na skupštinsku raspravu o rebalansu budžeta. Pomešanih osećanja, ali zadovoljan polovičnim diplomatskim uspehom u Nionu, prvi čovek Vlade razmišlja o izjavi ministra Udovičića koju je upravo pročitao na internetu.

„Vanja, Vanja… Nema kontradiktornosti. Platini je samo pogrešno razumeo strategiju progresivnog šlajfa koju sam patentirao pre nešto više od pola godine, pa umesto da nam prvo oduzme tri boda kako bi ih u perspektivi povećao za celih šest (kao što ćemo mi uraditi sa prihodima penzionera, profesora i medicinskih sestara do 2017. godine) on nam je najpre poklonio tri boda da bi ih odmah zatim oduzeo. Znam da penzionisani fanovi fudbalske reprezentacije Srbije neće biti srećni zbog ovakvog razvoja situacije, ali je zato moja savest čista. Ličnom harizmom obezbedio sam pobedu za zelenim astalom, tako da ni u jednoj varijanti ne mogu biti kriv zbog kasnijeg oduzimanja tih istih bodova. Kao što ne mogu biti kriv za smanjenje plata i penzija, budući da su nam bolne reforme direktno nametnuli ljudi iz prethodne vlasti koji su svojim neodgovornim ponašanjem“… (Ostatak premijerove introspekcije možete pročitati na sajtu televizije Pink ili na kajronu Studija B).

Za to vreme nepregledna masa, tačnije 61 odsto penzionera, preciznije njih 1,03 miliona, nije najzadovoljnija vestima iz Niona, ali bi zato morali biti zadovoljni odlukom Vlade da ih poštedi bolnih reformi. Naime, hvale su vredni slični primeri pozitivne diskriminacije onih koji ne uspevaju da mesečno namaknu 210 eura, jer im je kaiš propisno zategnut. Štaviše, takvi primeri sasvim neutrališu egzistencijalističke tlapnje tipa kako ova masa ljudi uopšte sastavlja kraj s krajem i bez bolnih reformi. Kako ti ljudi uopšte uspevaju da progutaju ono što im se servira u vidu socijalnog placeba iz skupštinskog zdanja?

U trenutku dok narodni poslanik iz redova Saveza vojvođanskih Mađara, Zoltan Pek drži govor o merama štednje, premijer poput vihora uleće u salu. Istog trenutka, nekoliko desetina poslanika skače na noge i počinje da tapše u gospel ritmu tako da sve pomalo nalikuje atmosferi sa snimanja ružičastog šoua „Sve za ljubav“. Premijer se ljubazno izvinjava zbog kašnjenja i konačno pritiska „play“ nakon čega do tada pauzirani poslanik Zoltan nastavlja svoje izlaganje.

„Jesam li nešto propustio?“, pita tiho Vulina, koji sedi pravo ispred njega – malko u podnožju.

„Ma kakvi“, odgovara ovaj. „Uobičajena nagvaždanja o nebrizi za običnog čoveka, a ja lepo u okviru Sajma knjiga angažovao ekipu iz Gerontološkog centra da na štandu Ministarstva rada, zapošljavanja, boračkih i socijalnih pitanja svakom posetiocu besplatno izmere pritisak i šećer u krvi“.

„Bravo“, tapše ga po ramenu Vučić. „To se zove preventivno delovanje“.

„Nego, kako je bilo u Nionu? Čujem da si ih razbio“.

„Ma pusti to. Posle ću ti pričati. Najpre da razbijem razjedinjenu opoziciju sa nekoliko demagoških krošea. Šta misliš o tome?“

Pogledom traži kameru. Namešta naočare. Namiguje Vujketu. Scena 1 prvi put. Akcija.