Kad jaganjci utihnu

Još je 2006. godine Službeni glasnik objavio bestseler pod nazivom Ustav Republike Srbije, u kojem se mogu pročitati razne korisne stvari, između ostalog i to da „zaposleni imaju pravo na štrajk“ (član 61 – pravo na štrajk), ali i to da „svako ima pravo na pravičnu naknadu za rad“ (član 60 – pravo na rad). Obično se u praksi događa da kršenje rečene odredbe iz člana 60 aktivira pravo iz člana 61, što se upravo dogodilo u slučaju prosvetnih radnika. Nevolja je jedino u tome što se njihov štrajk neminovno prelama preko leđa učenika, što neretko izaziva negativnu reakciju javnosti – posebno onog dela koji slabo razmišlja svojom glavom.

Tako će se oni koji prvenstveno razmišljaju glavama političara, odnosno glavama visokih državnih funkcionera, po inerciji i sasvim nekritički složiti sa nedavnom izjavom Nikolić Tomislava – predsednika „svih“ građana Republike Srbije, da on lično nikako ne odobrava štrajk prosvetnih radnika. „Štrajk prosvetara ide dotle da neki neće da upišu deci ocene. To nisam odobravao ni kada sam bio u opoziciji – ni kao čovek se s tim ne slažem.“

Autor navedenog prvog dela izjave, zapravo je građanin Tomislav Nikolić, koji istupa kao običan čovek – suprug, otac, deka, kum, stric, ujak, tetaků Kao neko ko ne mora da čita dosadne članove Ustava. Kao pasivni član Srpske napredne stranke, koji ophrvan gnevom pravednika brižno bdi nad tekovinama vladine strategije pritezanja kaiša. Ali hajde da pogledamo i drugi deo izjave. „Ako imate kao oružje decu, treba da razmislite da li ste prosvetni radnik ili neko ko ima pravo da manipuliše.“

Ovde Nikolić već istupa kao element izvršne vlasti, kao šablonski političar koji još uvek koristi militaristički vokabular iz 90-ih (deca kao oružje), ali i kao neko ko ne propušta da (zlo)upotrebi omiljene termine domaćih političara – poput recimo pojma manipulacije. Ima li, na primer, većih manipulatora od političkih radnika? Predsednik Nikolić smatra da ima i to su po njegovom skromnom mišljenju upravo prosvetni radnici. Nikolić čak ne preza od toga da pođe par koraka dalje i da u kontekstu štrajka prosvetara retorički ispali nagoveštaj vaspostavljanja nekakvog „prava na manipulaciju“. Koristiš decu kao oružje – razmisli, dalĺ si prosvetni radnik ilĺ si neko ko „ima pravo da manipuliše“. Jalĺ je snijeg jalĺ su labudovi?

A šta je zapravo pesnik-predsednik hteo da kaže? Možda da su prosvetari obični manipulatori koji poput većine političara u ovoj zemlji polažu ekskluzivno pravo da manipulišu. Obratite pažnju na manipulativno brkanje lonaca – prosvetari nemaju pravo na štrajk, ali zato imaju pravo da manipulišu. Čime? Decom. Ko bi pri zdravoj pameti nakon ovakvih promišljanja predsednika Nikolića stao na stranu prosvetara? Ko bi im pružio toplu reč podrške? Ko bi im obezbedio platne razrede? Čak se i ministar Verbić koleba.

Razume se da je izvršna vlast potpuno operisana od bilo kakvih manipulativnih radnji. Ta nije valjda premijer Vučić kriv što Pink u subotu uveče pomera početak emitovanja Sulejmana Veličanstvenog za čitavih pola sata kako bi u etar pustio retrospektivu Vučićevih poteza unazad nekoliko meseci. Takođe, nema šanse da vlada, ta plemenita kamarila neizlečivo obolelih od humanosti, radi na pretvaranju slobodnomislećih građana u stado utihlih jaganjaca kojima će biti bolje tek u vreme drugog mandata aktuelne vlasti. Niste valjda pomislili kako su jaganjci zaista utihnuli? Da obrazovanje nije potrebno državi? Da je prosveta sistematski uništavana odozgo? Ili ćete pomisliti kako prosvetni radnici zaista traže hleba preko pogače?