Kafetin protiv kreditnog ropstva

Postoji više vrsta predviđanja. Predikcija starca Milisava u vezi s predstojećom apokalipsom te šake preživelih Srba pod senovitim stablom kruške spada u niži oblik predviđanja, jer je bazirana na viziji koju je teško proveriti u praksi – naročito ako je još prožeta i elementima svetog duha. Malčice se bolje kotiraju sekularne vizije političara („imamo viziju privrednog oporavka zemlje“) budući da se one redovno baziraju na nerealnim očekivanjima i skromnim a opet realnim dometima. Naučne projekcije spadaju u najviši oblik predviđanja s obzirom da se u većini slučajeva zasnivaju na pouzdanim iskazima. Negde između ovih krajnosti nalazi se popularno meteorološko predviđanje, koje je doduše potčinjeno nepredvidljivim ćudima prirode, ali kojem se u Srbiji i te kako veruje. Uostalom, koliko poznajete ljudi koji ni pod razno neće izaći iz kuće sve dok ne odgledaju vremensku prognozu.

Na kraju ne moramo biti nužno naučnici da bismo funkcionisali kao solidni majstori predviđanja. Da bismo to objasnili, pođimo malo izokola. Uzmimo kao primer stanogradnju (biser tranzicionog preduzetništva), koja je čuveno Zmaj Jovino načelo o pošumljavanju goleti izokrenula u „gde god nađeš zgodno mesto ti zgradu posadi“. To je u užem smislu situacija kad oronula zgrada iz četr’es prve preko noći dobije drečavu fasadu poput vile narko-bosa iz latinoameričke serije i pet-šest spratova pride, pa se od „betonske brvnare“ transformiše u Ajfelov toranj. Ovde je, da budemo precizniji, reč o procesu nadgradnje koji se za razliku od vremešne baze ama baš nikako ne uklapa u teoriju marksizma i urbanizma. U širem smislu, reč je o privatnom građevinarskom poduhvatu sa posebnim osvrtom na zidanje ganc novih stambeno-poslovnih objekata u različitim delovima grada. Obično je to zgrada tzv. patosarac sa dva-tri lokala za iznajmljivanje u prizemlju i najviše dva sprata stambenih prostora za prodaju. Podrazumevaju se PVC i španski zid kao deo ornamentike odnosno minijaturni parking za potencijalne stanare vešto uglavljen između reda metalnih kontejnera i susednih udžerica. Uostalom, ko prilikom šetnje zabačenim ulicama grada bar jednom nije nabasao na sličnu urbanističku pojavu?

Kakve li, međutim, sve ovo ima veze sa predviđanjem? Ima, pod uslovom da smo u stanju da s lakoćom Mesijevog driblinga (što će reći s devedesetpetoprocentnom sigurnošću) predvidimo koje će se delatnosti razviti u lokalima podno pomenutih novogradnji? To predviđanje, opet, ne bi trebalo da ide teško. Ostavimo li po strani mini-markete i kladionice, te relikte prošlosti poput radionica za opravku cipela i šporeta na drva, ostaje nam (sasvim logično) ili ekspozitura (uglavnom inostrane) banke ili apoteka. Ili i jedna i druga u nekoj vrsti skladne simbioze.

U nepostojećem almanahu tranzicione Srbije banka i apoteka bi svakako zauzimale istaknuto mesto među paradigmatičnim pojavama. Ipak, njihova brojčanost po kvadratnom metru i zabrinjavajući značaj po glavi stanovnika signaliziraju na oprez. Pritom dominacija bankara i farmaceuta na međunarodnom planu samo pojačava utisak da se banke i apoteke u Srbiji množe kao pečurke posle kiše. Radi li se o pukoj slučajnosti ili „restlovima“ tržišne logike? Pre će biti da je ovo drugo u pitanju. U zemlji visoke nezaposlenosti i niskog životnog standarda sama se po sebi nameće uzročna veza između banke i apoteke. I ko onda može sa sigurnošću da tvrdi kako kreditno ropstvo i tabletomanija ne idu ruku pod ruku? S jedne strane raste procenat kreditnih robova, ali takođe rastu i gotovinski odnosno stambeni krediti – upravo oni bez kojih nema pomirenja između dve naoko suprotstavljene psihologije: oskudice i obilja. S druge strane raste broj konzumenata lekova. Novine izveštavaju kako milion ljudi u Srbiji svakog dana popije bar jedan sedativ ili analgetik. Da nevolja bude veća, ni država nije imuna na kredite i kafetine. Premijer je upravo izneo dramatično predviđanje prema kojem Srbiji preti dužničko ropstvo. Izjava opako realistična. Daleko realističnija od legendarnih kalemegdanskih planina, koje je Dačić svojevremeno pokazivao onom francuskom zvaničniku pred TV kamerama.