Kec iz rukava

Rekonstrukcija je pristojan način da se vlada (delimično) promeni, ali bez stresnog izlaska na (vanredne) izbore. Na taj način dobijamo novu-staru vladu po ceni stare-nove izvršne vlasti – za koju neki već sada vele, sa konjskom dozom sigurnosti, da je samo prelazni oblik ka apsolutnoj vladavini “naprednjaka”. A to će se dogoditi nakon vanrednih izbora, koji će uslediti čim ulične ankete pokažu kako Vučić uživa natpolovičnu popularnost u narodu. Priupitajte bilo kog “naprednjaka”, pa ćete saznati da će se takav jedan fenomen desiti vrlo uskoro! Ako se već nije dogodio.

Inače, rekonstruisana vlada ostaće upamćena po jednom, cinici bi rekli, izrazito lukavom potezu tandema Vučič-Dačić. Naime, na čelne pozicije ministarstava kulture i sporta, do kojih je prošlim vladama stalo ko do lanjskog snega, predložene su vrlo popularne ličnosti, što bi se reklo, od autoriteta. Nema, naime, zbora da je vlada legalna, ali su joj ljudi poput Tasovca i Udovičića za svaki slučaj potrebni kao garancija neophodnog legitimiteta. Nasuprot tome, Tasovac najverovatnije neće ostati upamćen samo po najoriginalnijem frizu u istoriji srpskih vlada. Ono što je cenjeni pijanista uradio sa Filharmonijom za svaki je respekt (“rispekt” što bi rekli pripadnici poštene novokomponovane inteligencije). S tim će se složiti čak i vatreni ljubitelji zvezda granda.

Sad, da li će mu (Tasovcu) poći za rukom da nešto slično uradi sa novom-starom vladom (što bi se u neku ruku podudaralo sa Dačićevom željom da stara-nova vlada funkcioniše kao filharmonija), teško je reći. Jer nemoguće je, kako tvrdi Vedrana Rudan, istovremeno biti političar i ljudsko biće. (A kad Vedrana nešto kaže onda to automatski dobija na težini.) Štaviše, Tasovac je, ako je verovati uglednom nadrealisti dr Neletu Karajliću, do sada jedino funkcionisao kao političar u još neemitovanoj epizodi „rekonstruisanih“ Nadrealista. (Obratite pažnju na dvostruku simboliku!) Osim toga, čovek nije pošteno ni zasukao rukave a već ga kulturna javnost pritiska golemim očekivanjima. Uostalom, nije li Dačić kazao kako je Tasovca predložio za ministra kulture upravo da bi uzburkao javnost? Bilo kako bilo, jedino je izvesno da će popularni šou “Ja imam talenat” ostati bez respektabilnog člana žirija – potencijalni sukob interesa, šta li? Udovičić Vanja je bar s te strane miran budući da ga ministarska fotelja ne sprečava da i nadalje ganja loptu u bazenu. Jeste da je na granici međudržavnog incidenta kada srpski ministar potopi hrvatskog vaterpolistu ili još gore zabije gol Amerikancima, no srećom, sport je (bar teoretski) lišen politike. U tom smislu, ovdašnji političari na honorarnom radu u sportu često racionalizuju sopstveni angažman tvrdeći da ne zalazi politika u sport, već obratno – da sport zalazi u politiku. Nije, prema tome, Ružić u fudbalu, već je fudbal u Ružiću! Tako nekako ispada.

Na kraju, nekoliko reči o izvesnosti. Npr. trenutno su izvesne dve stvari. Ministru vaterpolisti preko je potrebna veća minutaža u javnom eksponiranju s obzirom da je upravo manjak eksponiranja (izgleda) izbacio iz “sedla” Alisu Marić – sada već bivšu ministarku omladine i sporta. Opet, ministru pijanisti jedino preostaje da za kulturu namakne izvesnu sumu novca veću od nule – što se za tren oka može pretvoriti, s obzirom na okolnosti, u vraški težak posao. Pa čak i u vladi s uigranim tandemom Dačić-Vučić koji po unutrašnjem dinamizmu pomalo podseća na slavni stoneteniski tandem Lupulesku-Primorac. Ipak, kec iz rukava rekonstruisane vlade je (vidi se to odmah) štednja. Ministri bez portfelja (i bez administracije) samo potvrđuju orijentisanost ka megalomanskim uštedama unutar izvršne vlasti. Slede restrikcije papira formata A4, flomastera i hemijskih olovaka. Bilo bi čak poželjno da se po uzoru na Putinovu vladu i pisaće mašine vrate u opticaj – štednje radi.