Eho zlokobnog apela pod radnim nazivom „Vučiću, budala si ako odeš!“, koji je glodur Informera odaslao u predvečerje premijerovog odlaska u Kinu, dobija na distorziji tek nakon Vučićevog povratka u zemlju. Elem, tek što je najavio konferenciju za štampu pod radnim nazivom: „Moje viđenje državnog udara iz perspektive najuspešnije posete Zmajevom gnezdu u istoriji Srbije“, premijer je morao kod stranačkog kolege Stefanovića na poligraf.
Naime, Kurir je premijera optužio za pritiskanje bivšeg direktora pomenutog tabloida,a Vučić je to, dobrovoljno prikopčan na detektor laži, kategorički negirao.
„Da li ste to uradili?“
„Nisam!“
I ko nakon celokupne ujdurme može tvrditi kako nije u pitanju pokušaj destabilizacije vlade – samim tim i države? To bre tvrde svi naprednjački ministri (uključujući i Zoranu), plus Dačić i Antić! Pa zar takav jedinstven stav popečitelja srpskih može produbiti ikakvu sumnju u pomenuti Vučićevićev apel dramatis?! Posebno nakon odbijanja Kornica, bivšeg direktora Kurira, da ga prikopčaju na poligraf.
Bilo kako bilo, tek ministar Stefanović je nakon podrobnog ispitivanja svog partijskog šefa, obavestio javnost kako je premijer nevin! A onda je u prepoznatljivom stilu prešao na širu elaboraciju značaja poligrafa u novijoj političkoj istoriji Srbije: „Svi koji nešto optužuju, koji iznose razne optužbe u javnosti na račun premijera i Vlade i svih članova, odjednom izbegavaju poligrafsko testiranje. Svi koji su optuženi dobrovoljno pristaju na poligrafsko testiranje i svi prolaze.“
Pa, skoro kao na megatrendseterskom ispitu. Ovaj Stefanovićev šablon prirodno se nadovezuje na jedan drugi (novouspostavljeni) manir – kada političari iz premijerovog okruženja odbijaju napade na sebe tako što ih kolegijalno preusmeravaju na Njega lično. Na primer, prozovete gradonačelnika Beograda zbog stanova u Bugarskoj, a on kaže kako je to napad na Vučića itd.
Šablon je, dakle, prepoznatljiv i što je zabrinjavajuće, poseduje tendenciju širenja. Poput epidemije akutne respiratorne infekcije. Recimo, optužite šefa da vas maltretira, a on vas, po uzoru na političare iz vlasti, prijavi da napadate vlasnika firme u kojoj crnčite. Ili, optužite učenika da koristi mobilni telefon prilikom prepisivanja na kontrolnom iz matematike, a on vas prijavi direktoru da napadate ceo razred. Čak se i Kačavenda latio pomenutog šablona optužujući one koji ga napadaju da direktno atakuju na SPC. A napad na crkvu je samo korak od napada na Boga. Eto dokle to ide!
Apstrahujemo li na koncu aktuelnu manično-paničnu situaciju u zemlji biće nam jasno da je gotovo neprimetno prošla jedna druga vrsta destabilizacije. Naime, veoma gledana satirična emisija „24 minuta sa Zoranom Kesićem“, u kojoj se jednom sedmično ismejavaju gluposti vladajućih i opozicionih aktera, neće biti emitovana tokom meseca decembra – mada to nije želja voditelja i kreativnog tima emisije. O čemu se radi? Je li može biti u pitanju cenzura? Da li nam Kesić, na kraju još jedne epizode naoko neozbiljnog kritikovanja ovdašnje politokratije, vrlo ozbiljno poručuje kako će emisija biti ukinuta?
Da li je nakon iscrpnih rasprodaja društvene imovine, tolerisanja korupcije i nepotizma, partitokratije i kleptokratije, nakon nadnaravnog odnosa države prema kriminalu, pomirljivog stava spram svakodnevnog iživljavanja domaćih biznismena nad ispošćenom radnom snagom – na red došao i medijski mrak? Zato, Kesiću, ne idi iz studija B92! Budala si ako odeš! U zemlji će doći do državnog udara na satirično i kritičko mišljenje! Možda ćemo uskoro prisustvovati preciznom cenzorskom rezu koji će vlast izvesti u cilju odstranjivanja zdravog crnohumornog i satiričnog tkiva ovog društva. Ne bi bilo prvi put, zar ne?
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
