Kritika licemernog uma

                       P { text-indent: 2.5cm; margin-bottom: 0.21cm; direction: ltr; color: rgb(0, 0, 0); line-height: 150%; widows: 2; orphans: 2; }P.western { font-family: „YHelvetica“; font-size: 12pt; }P.cjk { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 12pt; }P.ctl { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 10pt; }

Ukoliko vam ovaj splet uslovljavanja i zabrana deluje kao kakav retrogradni totalitarizam, onda ste u pravu. Ipak, advertajzing čini čuda te se ovakav sistem nadziranja, kontrole, ucena, pretnji, manipulacija, dvostrukih aršina itd., reklamira kao liberalno-tržišni kapitalizam zasnovan na demokratiji i ljudskim pravima. Nije bitno što se demokratija i ljudska prava (zlo)upotrebljavaju kao sofisticirani paravan iza kojeg se odvija brutalno produkovanje nedemokratskih i antiprosvetiteljskih praksi – odozgo nadole.

Pseudoliberalni totalitarizam (adekvatan naziv za ovaj nedemokratski poredak), teži formiranju globalne, centralizovane države orvelijanskog tipa. Ovaj poredak već sada nema ničeg zajedničkog sa klasičnim liberalizmom, budući da je baziran na nehumanom izrabljivanju ljudi i resursa, kao i na dirigovanoj raspodeli unapred kreiranih modela neslobodnog ponašanja. Štaviše, ovaj poredak isuviše nalikuje nekadašnjim totalitarizmima. Prvo, militaristički gazi po državama ubijajući nedužne ljude zarad zadovoljenja vlastitih interesa. Drugo, komandno-planskim reformama (uvijenim u oblandu slobodnog tržišta), gura ljude u egzistencijalnu propast. Treće, zasnovan je na licemernom umu (ubijamo vas radi vašeg dobra). Četvrto, krije se iza demokratije i ljudskih prava.

Međutim, upravo je demokratija flagrantno osakaćena u rečenom sistemu – čemu se otvoreno vesele desničari, nacional-šovinisti, neonacisti, te ostali ekstremisti različitih fela. S druge strane, parlamentarni izbori služe održavanju iluzije da građani ipak o nečemu odlučuju. Ali, đavola, oni u većini slučajeva jedino nezainteresovano bleje (omiljeni izraz ovdašnjih srednjoškolaca), ne pitajući se ko je zapravo vuk u jagnjećoj koži. Istovremeno, prava i slobode istinski uživaju jedino multinacionalne korporacije i elite vlasti. U tome i jeste poenta licemernog uma današnjice.

Ovaj kobajagi liberalno-demokratski sistem nesebično proizvodi lanac „kolateralnih šteta“ diljem globalnog sela: krizna žarišta, migrante, masovne paupere, GM hranu, nesigurna radna mesta, glad, ksenofobiju, kreditno roblje, desničarsku reakciju i, naposletku, sveprožimajući strah. Najopasniji proizvod je ipak bombaš samoubica! Kada se na koncu dogodi teroristički atak, poput nedavnog napada u Briselu, i kada živote izgube nedužni ljudi – onda se javnost hipnotisano poduhvati razglabanja o posledicama. Otprilike, verski fundamentalisti napadaju slobodan svet i ubijaju slobodne ljude te stoga hitno treba amortizovati predrasude prema islamskom svetu i krenuti u odlučujuću borbu protiv terorizma. Pritom sam uzrok zla, pseudoliberalni totalitarizam, koji traga za svežim izvorima profita gazeći po ljudima kao po pikavcima, biva izuzet iz razmatranja.

Istovremeno, teroristi maše uzroke i gađaju posledice. Žrtva bombaša samoubice ne postaje globalni sistem dominacije koji svakim napadom na sebe postaje još totalitarniji, već njegov nedužni podanik – vi, ja, pasivni posmatrač zbivanja, nesretni potrošač koji veruje da je samosvesni građanin.

Takav podanik, međutim, nije slobodan, budući da slobodu ne čini nesputani odabir marke frižidera, automobila ili zaglupljujućih TV kanala. Kao što ni smisao parlamentarnih izbora nije puko zamenjivanje jedne garniture marioneta drugom. „Slobodni svet“ i „slobodan čovek“ – isprazne su floskule kojima nas licemerni um današnjice nesebično zasipa. Zato ga i treba kritikovati. Ne kao što to čine desničari! Već kao što to čine prosvetiteljski protivnici svakakvih totalitarizama i licemernih umova.