Kum nije tetka

Pa ipak, takav bi se sanak (u stvarnosti) obično obistinjavao pojedincima (srećnom zvezdom obasjanim) – potonjim pretendentima na visoke državne fotelje. Jedan od takvih srećnika (neobičnih smrtnika), svakako je i nekadašnji direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju, bivši ministar rada, i sadašnji ministar odbrane.

Naime, zakonom obavezan da objasni poreklo 200 i kusur hiljada evra kojima je pazario stan, aktuelni ministar odbrane je Agenciji za borbu protiv korupcije kazao da mu je novac pozajmila ženina tetka koja živi u Kanadi.

(Je si li ti ministar? Da, jesam. Znači jesi? Ne, nisam. A nisi? U stvari, jesam – samo tetki da odnesem 200 i kusur hiljada evra).

Ministar odbrane je novac za stan pozajmio od „tetke“ daleke 2012. godine, u vreme kada nije bio ministar – što ne menja na stvari kada su u pitanju pojedinci viđeni za visoke funkcije u ovoj ponositoj ali nadasve napaćenoj zemlji.

Još od Francuske revolucije i Deklaracije o pravima čoveka i građanina postoji pravilo da javni funkcioneri moraju polagati račune javnosti za ono što rade – ili za ono što su radili. Stoga je Agencija za borbu protiv korupcije, tri godine kasnije, izrazila sumnju da je (u međuvremenu postavši) ministar rada, počinio krivično delo, i izveštaj podnela Tužilaštvu za organizovani kriminal. Izveštaj je zatim pošteno odležao dve godine u fioci tužilaštva, da bi konačno bio odbačen – na šta je nedavno reagovao KRIK (Mreža za istraživanje kriminala i korupcije).

I tako smo dobili još jednu aferu pod medijskim nazivom „tetka“, koja će (u ovom „demokratskom i naprednom društvu odgovornih političara“), završiti kao i mnoge druge afere pre nje – „kofer“, „Savamala“, „helikopter“…

To ministar odbrane vrlo dobro predoseća, pa bezbrižno daje izjavu koja bi mu u bilo kojoj uređenoj državi na kugli zemaljskoj (gde vladaju institucije, a ne pojedinci), barem prodrmala fotelju. Izjavljuje, najpre, kako je Mreža za istraživanje kriminala i korupcije (KRIK) politička a ne novinarska grupacija, a zatim i da uopšte nije morao da kaže da mu je novac za stan pozajmila ženina tetka iz Kanade, već da je isto tako mogao da kaže kako mu je stan „dao“ kum Željko Mitrović lično. A kum nije dugme – u ovom slučaju tetka!

Naravno, nije sporno ukoliko tzv. „medijski mag“ daruje svom kumu – ministru odbrane (i najvećem panegiričaru gospodina premijersednika lično), 200 i kusur hiljada evra, iliti pak čitav stan od 107 kvadrata cirka? To bi možda bilo neobično u SAD ili u Nemačkoj. Sporno je zapravo čitavo klupko potencijalnih odnosa i zbivanja koja stavljaju znak pitanja na postojanje pravnog i pravičnog poretka u ovoj zemlji.

Sporno je ukoliko postoji umršeno klupko sukobljenih interesa koji upravljaju našim sudbinama; Sporno je ako postoje politički pritisci na Tužilaštvo za organizovani kriminal, pod kojima ono odbacuje izveštaje Agencije za borbu protiv korupcije; Sporno je ukoliko pojedini (specijalni) predmeti godinama skupljaju prašinu u fiokama tužilaštva; Sporno je ako policija u izuzetnim slučajevima propušta da ispita navode iz izveštaja Agencije za borbu protiv korupcije iliti Tužilaštva za organizovani kriminal; Sporno je ukoliko unutrašnja kontrola u policiji nije nezavisna; Sporno je ako visoki državni službenik (direktor Kancelarije za KiM – ministar rada – ministar odbrane), ne prijavljuje državi novčane svote koje mu stižu iz inostranstva; Sporno je ukoliko premijerka Brnabić veli da se slučaj ministra odbrane ne tiče Vlade (u kojoj, naravno, participira i ministar odbrane), već da se celi slučaj tiče odnosa između jednog portala (Krik) i jedne partije (Pokret socijalista). Međutim, najspornije će biti ako se demokratsko i legitimno pravo civilnih organizacija i građana da pozivaju ministre ili bilo koje druge državne funkcionere na odgovornost, na kraju proglasi napadom na premijersednika lično… Uostalom, nije se ON onomad badava izletao da će se i kao premijersednik strastveno poduhvatiti odbijanja napada na nemoćnu vladu i sirote ministre.