Lampeduza – Lazarevo

Sudeći prema svemu do sada rečenom, ispada kako se on zapravo uopšte i nije skrivao, pa vlasti u tom slučaju logično i nisu morale da se preterano fokusiraju na konspiraciju. Nasuprot tome dovoljno bi bilo da znaju gde se general, ne skrivajući se, nalazi pa da se otvori potpuno nova dimenzija u slučaju Mladić. Uostalom, predsednik Tadić je u onom mini-intervjuu za CNN, koji je više podsećao na neku vrstu televizijskog isleđivanja, navalentnoj novinarki-islednici odbrusio kako je čista glupost da je vlast u Srbiji sve vreme znala gde se Mladić skriva. I bio je u pravu.

Zar bi uostalom Tadić kome je omiljeni film „Iza rešetaka“ propustio priliku da reaguje znatno ranije. Ovako, tek kad su vlasti konačno saznale gde se Mladić nalazi, munjevito su i efikasno odreagovale. Nije, dakle, slučajno što je radnja najnovijeg romana o Džemsu Bondu smeštena upravo u Srbiji međ pripadnicima BIA koji uz pivo i ćevape asistiraju čuvenom tajnom agentu. Ali ajde da pođemo od teze da se ipak ne radi o čistim glupostima, kako predsednik reče na CNN-u, već da je Mladić zapravo poodavno lociran i da se samo čekao pogodan trenutak za njegovo hapšenje. Pogotovo što je trenutak, kako se čini, došao sve sa Bramercom i lažnim azilantima pride.

Oni koji smatraju da je i ranije bilo adekvatnih trenutaka za hapšenje teško da će nešto epohalno uočiti u ovom trenutku. A istina je da bi nas negativan Bramercov izveštaj definitivno udaljio od statusa kandidata do kraja godine. Kao što je istina da Holandija ne bi tako lako olabavila stav prema Srbiji. Da ne govorimo tek o holandskom ultradesničaru Gertu Vildersu koji bi nas podmuklo sapleo na poslednjoj deonici evro staze, nadomak cilja. Ta on u magnovenju i rođenu kraljicu naziva levičarkom.

S druge strane talas lažnih azilanata zapretio nam je „potapanjem“ belog šengena što mu dođe kao nekakvo retroaktivno oduzimanje već osvojene medalje u bacanju kladiva. Belgijancima je izgleda zasmetalo naše treće mesto po „proizvodnji“ lažnih azilanata, pa se tim povodom nešto pod hitno moralo preduzeti odavde.

Zapravo u tom kontekstu bi se čak moglo govoriti o uzročno-posledičnoj vezi između Lampeduze i Lazareva. Afrički imigranti nagrnuli su na „tvrđu Evropu“ upravo preko pomenutog italijanskog ostrva. Usledila je odlučna antiazilantska reakcija Evrope koja je na koncu bacila svetlo i na problem naših lažnih azilanata. Nastavak s potencijalnom suspenzijom belog šengena je poznat, a Mladić je u svemu tome došao kao kec na deset. Naravno, sve pod uslovom da su tačna nagađanja po kojima ga je pragmatična država držala na stend baju, s namerom da ga upotrebi kad prigusti.

Ipak sa evrointegracijama još nije gotovo pošto pravosuđe, restitucija, kriminal i korupcija strpljivo čekaju svoj red. Nije File badava pohitao da amortizuje euforiju zbog Mladićevog hapšenja izjavivši da je (istina) nestala glavna prepreka na evro putu Srbije, ali da je to samo jedna tačka manje na podužoj listi zahteva koje Srbija mora da ispuni. Važno je da su za sada, šoićevski rečeno, Bramerc i azilanti „otpali“.

Žitelji Lazareva kraj Zrenjanina još ne mogu da odgonetnu misteriju neopažanja Ratka Mladića u sopstvenom ataru. Pogotovo što u selu tradicionalno svako svakog poznaje. Oni s druge strane, svojim neprijateljskim držanjem prema stranim i domaćim novinarima, nisu ni pokušali da iskoriste marketinški potencijal novonastale situacije i okrenu je u svoju korist. Jer, ruku na srce, ne dešava se svakog dana da vam BBC bane u dvorište s namerom da vam besplatno ispromoviše selo na globalnom planu. Time bi, makluanovski rečeno, Lazarevo bukvalno postalo globalno selo. Ako već nije. Ali nisu stanovnici Lazareva jedini anti(advertajzing)talenti.

Ni Toma Nikolić svojevremeno nije u potpunosti iskoristio marketinške kapacitete sopstvenog štrajka žeđu. Jer da jeste sigurno bi pala neka reklama za vodu ili pivo. Koliko li je samo proizvođača sredstava za gašenje žeđi bilo spremno da inkasira naprednjacima samo da njihov lider okonča štrajk jednim transparentnim gutljajem baš iz njihove flaše. Nije teško zamisliti scenu u kojoj Toma poput štafete drži u ruci flajku vode ili piva i uz šeretski osmeh (ko sa predizbornog plakata) svečano najavljuje završetak štrajka žeđu.

No vratimo se Lazarevu kraj Zrenjanina. Mladićevo hapšenje zasenilo je gotovo izvesnu prodaju zrenjaninske fabrike čarapa „Udarnik“ hrvatskoj tvornici čarapa iz Čakoveca. I pored toga što fabrika udarnički radi u četiri smene i pored trista pet mašina u ispravnom stanju. Ostaćemo bez još jednog brenda svojevremeno ovekovečenog u reklamama sa Lidijom Vukićević i Prosinečkim. A čarape su jedan od bitnih izvoznih artikala Srbije. Pre šećera, a posle belog lima.