Oni koji imaju malu decu znaju za „Maša i medved“ kampanju koja se već par meseci odvija u objektima nekada Miškovićevog a sada Delezovog (Belgija) lanca supermarketa. Reč je o karticama sa motovima iz ruskog crtanog filma „Maša i medved“, koje vam udeli (komada jedan) ljubazna kasirka, ali tek nakon što platite svoj račun. No, da biste uopšte zavredili tu jednu karticu, po ceni od jednog dinara, potrebno je da nakupujete brdo artikala u iznosu od 600 dinara (minimum), ali i da pazarite bar jedan artikal obuhvaćen kampanjom „Maša i medved“.
P { margin-bottom: 0.21cm; }Elem, pođoh u subotu sa klincem i ženom u borčanski (taze renovirani) Maxi da kupimo kojekakve gluposti. Dete, logično, jedva čeka da dobije jednu, teškim radom svojih roditelja stečenu, karticu Maše i medveda – kadli na kasi šipak. Već dva dana nema dragocenih kartica. Ok, kažem kasirki, zadržaćemo račun koji dokazuje da imamo pravo na jednu karticu pa ćemo je podići neki drugi dan. Ne može, veli kasirka, rečeno nam je da to ne radimo. Žao mi je. Sledeći… Čekajte, a kampanja „Maša i medved“ koja traje još pola meseca? A kupljeni proizvodi? A bačene pare? A elementarno pravo potrošača? A princip pravičnosti? A dečije suze?…
Poenta priče je u sledećem. Neodgovorno ponašanje Maxi menadžmenta (ili koga već) prema potrošačima, kao i permanentno zavitlavanje istih, koje poput svakog drugog zavitlavanja građana u ovoj zemlji prolazi nekažnjeno, savršeno reflektuje kampanja „Maša i medved“. Pokrenuti nešto, pritom navući potrošače – na prvom mestu decu, a onda ih ladno nasankati – govori o daleko ozbiljnijoj priči nego što se to na prvi pogled čini. Naime, radi se o širem kontekstu u kojem se građani najpre guraju u ulogu potrošača i kreditnih robova, da bi se zatim ti isti potrošači i kreditni robovi umotavali u ruho namagarčenih individuuma kojima se štošta (bez ikakvih poteškoća) može podmetnuti.
Trošimo robu sumnjivog kvaliteta jer smo zemlja trećeg reda pa nam se valjda shodno tome i isporučuje sličan bofl. Za to vreme država (za koju nam neki vele da je jaka poput Bleka Stene) snom mrtvijem spava. Briga je kakvu robu građani konzumiraju, te se stoga i ne bakće proveravanjima kvaliteta onoga što se uvozi.
Slobodna trgovina – malo morgen.
Burno su hrvatski potrošači reagovali zbog lošeg kvaliteta uvezenog praška za veš, izborili se za svoje pravo da budu jednaki sa potrošačima iz elitnih zemalja, te sada koriste isti prašak kojim i francuske domaćice ispiraju gaće. Za to vreme na našim majicama, i nakon mašinskog pranja, ostaju fleke od nekvalitetnog a tobože kvalitetnog deterdženta.
Ukoliko je Maxi kampanja pod nazivom „Maša i medved“ razotkrila neodgovornost onih koji su kampanju osmislili, šta tek možemo očekivati od političkih kampanja koje se zahuktavaju na aprilskoj predizbornoj pijaci? Kakva li tek tu zabušavanja mogu očekivati potrošači predizbornih obećanja? Sreća u nesreći te se dobar deo biračkog tela iskreno smejulji parolama „što strašno zvuče“ – kao i najčudesnijim ideološkim kombinacijama koje se mogu zamisliti. Socijaldemokrata Tadić i neoliberal Čeda. Socijalista Dačić i konzervativac Palma. Socijalno-politički usmereni Krkobabić i antisocijalno-politički usmereni Vučić.
Ili, šta tek reći za sledeće ideološko-pamfletske vratolomije (bez navodnika). Desničari Šešelj, Obradović i Sanda koji vatreno forsiraju levičarski rečnik u svojim „antiglobalističkim“ nastupima. „Dosta je bilo“ Radulović, koji priča o poboljšanju položaja radnih ljudi i građana a stajao je iza pripremanja antiradničkog Zakona o radu. Pajtić, Petrović i Živković koji govore o iskorenjivanju korupcije, a vladali su u vreme banditske privatizacije državnih preduzeća. Vučić i Krkobabić koji govore o povećanju plata i penzija, a doprineli su njihovom brutalnom obaranju – i to u svojstvu produženih rukica MMF-a i Svetske banke. Dačić, postojan kano klisurine, koji na rečima brani slobodu, bratstvo i jednakost, ali iz vladajuće fotelje redovno zaboravlja šta ti pojmovi znače. Internacionalni levičar Vulin koji drži zapaljive nacionalističke govore…
Važno je samo preskočiti cenzus i udomiti se u parlamentu, ako već ne može u koalicionoj vlasti, bar još četiri leta gospodnja. Amin.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
