Megalomanski pazl

Grandiozni predsednički žur, samohodno artiljerijsko oružje pod nazivom „aleksandar“, orijaški jarbol sa gigantskom zastavom… Da li je sledeći potez slet na fudbalskom stadionu ili kačenje uramljenih predsednikovih fotografija po neomalterisanim zidovima osnovnih i srednjih škola naše zemlje ponosne? Uostalom, slično je i u Saudijskoj Arabiji, Tadžikistanu, Azerbejdžanu, Severnoj Koreji, Turkmenistanu – zemljama u kojima se takođe vijore državne zastave na megalomanskim jarbolima.

(Ako nekome zaudara na autoritarizam – nek za svaki slučaj proveri da mu se nije ukvario sir u frižideru.)

U međuvremenu, u Srbiji se izvode grandiozni radovi na uzdizanju kulta ličnosti (jedini istinski projekt predsednika države)…, zatim radovi na rasplamsavanju patriotskih osećanja posredstvom ispraznih mantri i grandioznih jarbola…, te na koncu radovi na preuzimanju totalne partijske kontrole nad medijima…

(Možda ipak nije sir!)

Ali, ni patriotizam nije kompresovan u zastavi od 30 metara, okačenoj na jarbol visine 120 metara!

Patriotizam je pre svega jačanje obrazovnog i zdravstvenog sistema države, motivisanje mladih da ostanu u zemlji i da ne beže u inostranstvo, jednakost svih građana pred zakonom, smanjenje jaza između bogatih i siromašnih, odupiranje ekonomističkim zapovestima MMF-a i matematičkim formulama Svetske banke.

Patriotizam je kultura dijaloga, nezavisno sudstvo, pristojno plaćen rad, a ne jeftino rintanje…

Patriotizam je oporezivanje domaćih tajkuna i stranih investitora, iskorenjivanje korupcije i klijentelizma, tolerisanje drukčijeg mišljenja, odgovornost državnih službenika za ono što rade, nerasprodavanje vlastite zemlje i vode…

Patriotizam je sprečavanje mobilnih operatera da bazne stanice postavljaju gde god hoće i nesputano zrače građane ove zemlje…

Patriotizam je i zaštita građana od uvoza genetski modifikovanih proizvoda koji nam se poturaju pod firmom slobodnog tržišta… Ono što vlastodršci nikako ne uspevaju da razumeju, jeste činjenica da patriotizam predstavlja i permanentno kritikovanje izvršne, zakonodavne i sudske vlasti. Naročito kritikovanje vlade koja (prema Ustavu) utvrđuje i vodi politiku države. Nasuprot tome, ničeg patriotskog nema u najavi predsednika „svih građana“ da će žestoko braniti vladu od napada potencijalnih krtičara (čitaj – neprijatelja vlastite zemlje). Ničeg, dakle, patriotskog nema u protivustavnom mešanju predsednika države u rad vlade, kao što ničeg patriotskog nema u predsednikovom isturanju vlastite (po Ustavu manje bitne) funkcije u prvi plan. Pa pošto je bivši premijer odlučio da napusti (prema Ustavu) najbitnije mesto u državnoj vlasti, i pompezno pređe na manje bitnu (a više protokolarnu) poziciju predsednika države – pozivam RTS (javni servis svih građana Srbije) da ubuduće neuporedivo više pažnje poklanja aktivnostima premijerke Ane Brnabić, i radu ministara (posebno ministarskih „guštera“, odnosno, ministarskih „džombi“ koji su đorali resore) – a da daleko manje pažnje poklanja aktivnostima predsednika države. Tako se, uostalom, činjelo dok je predsednik bio Nikolić Tomo – pa ne vidim jedan racionalan razlog da se trend ne nastavi i ubuduće.

Ukoliko se, međutim, svakodnevno nastavi sa nerezonskim promovisanjem protokolarnih aktivnosti novoizabranog predsednika države, a nauštrb aktivnosti novoizabrane premijerke i ministarskoga kadra koji (prema Ustavu) utvrđuju i vode državnu politiku – to onda znači da se građanima Srbije namerno skreće pažnja sa bitnih (rad vlade) na manje bitne stvari (rad predsednika države). Pa ukoliko neko u tom sveopštem haosu skretanja pažnje sa premijerke na predsednika uspe da kritičarskim perom potkači rad vlade – ekspresno će biti proglašen stranim plaćenikom i nepatriotskim elementom.

Ništa čudno. Megalomanski pazl kulta ličnosti obuhvata upravo takve reakcije vlasti – ali i neustavno upravljanje vladom od strane predsednika države! Naročito u debelom ‘ladu jarbola od 120 metara, na kojem se vijori srpska trobojka od 30 metara.