Izgleda da nas je bog vetra Eol ovoga puta poštedeo (ipak su parlamentarni izbori na pomolu). Zato je samo sedmicu i kusur dana nakon olujne apokalipse temperatura vazduha u Srbiji porasla za čitavih dvadeset stepeni. Ništa strašno – osim male havarije na telefonskom aparatu Nade Macure usled besomučnih poziva hroničnih pacijenata.
Na koncu, izvukli smo se iz čeličnog stiska košave što znači da mrtva izborna trka može da počne. Partijsko-stranačke kulise su postavljene, kutije sa potpisima slivaju se prema RIK-u dok gradske (i seoske) fasade vape da ih partijski podmlaci honorarno izlepe šarenim posterima. Predizborne ptice veselo cvrkuću, cveće širi opojne mirise dok se priroda budi iz zimskog sna. Karnevalskom štimungu jedino nedostaje miris lavande ispod kakvih suncem okupanih žaluzina pa da ugođaj načisto bude po meri SNS-a. A i to se može urediti samo ako „Onaj koji svuda stiže na vreme“ upotrebi svoju Sport Bili torbu. Na taj način se i martovski hepening može pretvoriti u veličanstveni miks vašara taštine i velikih očekivanja – što on zapravo i jeste. Pa čemu onda (u kontekstu izborne utakmice) upotreba tako opskurnih sintagmi kao što je „mrtva trka“ i slično? Iz prostog razloga što izborna trka nije mrtva u onom tradicionalnom značenju – kao trka u kojoj pobednika odlučuje foto-finiš, već je mrtva iz upravo suprotnog razloga – jer je pobednik unapred poznat. Uostalom razmislite, kakve živosti može biti u jednom neinteresantnom i unapred poznatom ävišeboju“ koji ništa korisno ne donosi ispošćenom građaninu-glasaču?
To međutim ni pod razno ne znači da će ljubitelji horora unutar biračkog tela ostati uskraćeni za saspens (napetost) izborne trke. Za to će se već postarati novi politički delatnici – apsolutno naoštreni za grčevitu borbu za prekoračenje cenzusa. Drugo je pitanje što se „nove snage“ savršeno uklapaju u mozaik izbornog mrtvila. Predvode ih stare (parlamentarne) kajle, odnosno bajate politikantske face oguglale na fotošop.
Mrtvilu izborne trke priključuju se i estradni ispitivači javnog mnjenja. Gotovo je nemoguće umaći „ekspertima za izbore“ čije se analize u najvećem broju slučajeva svode na najeksploatisaniju krilaticu iz Alana Forda: „Ako kaniš pobijediti, ne smiješ izgubiti!“. Tako, primera radi, jedan etablirani stručnjak sasvim ozbiljno reče: äŠta god da Tadić uradi na predstojećim izborima, to nikako neće predstavljati iznenađenje“. Sličnih genijalnih procena koje tipuju na sigurno ima napretek i sve one u krajnjoj liniji neodoljivo nalikuju dvosmislenim floskulama društveno-političkih radnika. Pretakanje iz šuljeg u prazno, što bi rekli stari. Jedino treba odrediti ko u celoj priči izigrava lonac a ko poklopac. O vrećama i zakrpama nekom drugom prilikom.
Na kraju, ispada kako su jedini gubitnici izbora upravo glasači zbog kojih su glasačke kutije i izmišljene. Profiteri su, razume se, svi ostali – partije, dobro plaćeni analitičari, opipivači pulsa javnosti, reklamni stručnjaci. Inače, ljuti boj putem reklamnih panoa i video-spotova tek treba da bude zapodenut na niskofrekventnim talasima koji paraju etar.
U međuvremenu, tehnička vlada radi punom parom – doduše na tankoj žici predizbornog marketinga. Međutim, dobro je poznato da slični angažmani navode javnost na tradicionalno (ne)ispravne zaključke. Npr. mesec dana pred izbore tehnički premijer Dačić zapali u „Diznilend“, a javnost ga odmah proglasi američkim čovekom – u najboljem slučaju potencijalnim kandidatom za ambasadora u Vašingtonu. Ili uzmimo prvog tehničkog potpredsednika vlade Vučića. Pozove čovek iz bezbednosnih razloga Dodika i Bosića u Beograd – na razgovor povodom narodnih protesta u BiH, a čaršija ga istog momenta okarakteriše kao balkanskog Putina. A lepo su govorili stari Dubrovčani: äBolje da te zmija upekne nego da te marčano sunce ožeže“. Znači, mrtva izborna trka treba da počne sudbonosnim meteorološkim pitanjem – kakvo će vreme biti u nedelju šesnaestog trećeg?
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
