Na putu za jug

Ovoga leta krug visokopolitičkih tema lako bi mogao da spadne na svega dva slova – rekonstrukciju Vlade i formiranje europskog pregovaračkog tima. Ne brinite, uglavnom je u pitanju kadrovska problematika podvučena prekompozicijama i rotacijama – da upotrebimo tehnički vokabular železnice. Zato ovima iz opozicije cela ta storija oko rekonstrukcije deluje prilično razvučeno, čak i za ovdašnje tradicionalno ležerne prilike. Nasuprot tome, onima iz pozicije tehnika „razvlačenja“ izgleda sasvim prikladno jer sve što je brzo to je i kuso, što opet ne mora da znači da kuso nužno mora biti i brzo.

Stoga potencijalno prežvakavanje priča (tokom samertajma) o rekonstrukciji vlade ili formiranju tima za pristupne evropregovore, može delovati sasvim razumljivo – iz ugla izbegavanja letnjega rinta. S druge strane, fakat je da i politički radnici (uprkos ustaljenim predstavama) spadaju u ljude željne odmora. Neki među njima čak poseduju nešto što bi se moglo nazvati dušom, dok su drugi to nešto davnih dana prodali vragecu pa sada, eto, kubure sa vlasničkim pravima.

Nego, nameravam da kažem kako i politički radnici imaju pravo da se ovog leta okvase u moru, da na vrelom pesku koji leči kostobolju razbistre crne misli i da napune baterije (volta i po) za novu sezonu. Zato se lako može desiti da neke od maločas pomenutih tema budu onako đuture smandrljane već do polovine glupog avgusta – kako bi politički radnici ugrabili poslednji voz na putu za jug.

Uostalom, već ih vidimo kako s peškirima za plažu i dušecima na naduvavanje (u obaveznim partijskim bojama), rej ban naočarima i „boroletama“ (pod obavezno), hitaju ka dalekim morskim prostranstvima. Prethodno su, razume se, rekonstruisali vladu, formirali tim za pregovore sa EU etc, dok su za jesen ostavili raspravu o novoj evropskoj rezoluciji (potrebno je izglasati u Skupštini), kao i moguću petljanciju oko vanrednih izbora (pod uslovom da dođe do neophodnog varničenja unutar vladajuće koalicije).

Sva je, međutim, prilika da će ovog puta Vučićeva protestantska etika (i duh kapitalizma) propisno uticati na izmenu dosadašnje prakse glede razvlačenja krucijalnih političkih tema tokom letnjeg raspusta. Ruku na srce, to je i Đilas pokušavao prošlog leta kada je nakon sto dana od izbornog poraza DS-a pozvao stranačke kolege da se okanu kupaćih gaća i prionu na partijski arbajt. S druge strane, PP Vučić odavno najavljuje nemačku disciplinu najpre unutar vladajuće političke klase (rekonstrukcija će biti izvršena po „pancerskoj“ recepturi do kraja ovog meseca), a potom i unutar šireg društvenog miljea.

Ipak, i u takvom jednom disciplinarno-fukoovskom kontekstu, reči ministarke energetike „moramo se menjati kako bi se i građani mogli promeniti“ deluju dvosmisleno. Uzmimo, recimo, da „rekonstruisani“ drug Mrka sutra dobije (kao što se spekuliše) neko nameštenje kod druga Tome u predsedništvu. Da li to znači da će ta nazovi kozmetička promena pozicije pozitivno uticati na izvesnog Građanina X? Odgovor glasi: teško!

Jer, pazite, ako u politici imamo posla sa kadrovskom kozmetikom, onda istovremeno nemamo ama baš nikakvog posla sa onim što bi etičari nazvali menjanjem (nabolje) sopstvenih moralnih normi – izvan politike poglavito. A to prvo pada na pamet kada se ponovo pročitaju ministarkine reči. Sve u svemu, transfer (ne)poželjnog modela ponašanja sa političara na birača trenutno je preokrenut. Birači su turistički i masovno otputovali na jug. Za njima će možda i neki taze rekonstruisani ministar.