Nadvijena opasnost

„Velika opasnost se nadvila nad Srbijom“, izjavio je prošle nedelje u Inđiji premijer prilikom obilaska preduzeća Automatik.

Među pratiocima istog trena nastade tajac a nemački investitori, koji su od vlade Srbije dobili milion i četiristo hiljada evra (novac sitnih poreskih obveznika) kako bi zaposlili 510 radnika, mahinalno pogledaše ka nebu. Međutim, tamo ne bejaše niti jednog „miga“ ruske provenijencije. Pogotovo ne neidentifikovanih letećih objekata u brišućem letu.

„Ne plašite se, prijatelji moji“, umirivao ih je premijer, „nisam mislio na takvu opasnost. Štaviše, srećan sam što sam ovde jer je ovo 59 fabrika ili pogon koji otvaram u Srbiji. A vi, dragi moji investitori, nigde nećete naći ovakve uslove za profitiranje. Čak ni u Vijetnamu“.

Nemci duboko odahnuše i investitorskim maramicama pokupiše znoj sa usijanih čelenki.

„Velika opasnost se nadvila nad Srbijom“, ponovio je zatim premijer – ovoga puta malko obazrivije.

„Lopovi, kriminalci i oni koji su pljačkali, preko svojih predstavnika, po svaku cenu žele povratak na vlast“, zagrmeo je glasom pravednika premijer svih građana ove zemlje.

„Šta ste time hteli reći, gospodine predsedniče?“, okuražio se hrabri predstavnik sedme sile – Nebojša i postavio ovo izuzetno neugodno pitanje.

„Hteo sam reći da opasnost leži u tome što lopovi i kriminalci po svaku cenu žele na vlast!“, ponovio je premijer. „Uzgred, hvala vam Nebojša zbog onog ‘gospodine predsedniče’. He, he“.

„Nema na čemu, gospodine predsedniče. Ipak, pomenuli ste legitimno izabrane predstavnike naroda! Da li smatrate da povratak kriminalaca na vlast nije moguć bez slobodnih i demokratskih izbora? Hoću da kažem kako bi neko najpre morao glasati za političke predstavnike koji bi se potom (kao što rekoste), uspentrali na vlast i za sobom povukli lopove, kriminalce i secikese?“

„A taj neko“, nastavi premijer „nije niko drugi do punoletni građanin sa pravom glasa. Jel’ to hoćete da mi imputirate? Nevladin birač, jednom rečju. Glasač kojeg premijer, to jest ja, unapred kriminalizuje putem verbalnog anticipiranja opasnosti koja se nadvila nad Srbijom!“

„Ovaj, hm, pa tako nekako ispada, zar ne?“

„Ko Vas plaća da tako pričate? Uostalom, prvi će oni iz Danasa napisati da na taj način premijer svih građana Srbije (pod znacima navoda „svih građana“), to jest Ja, vređa dobar deo građana Srbije (protivnika vladajuće politike), proglašavajući ih an blok (to će napisati kurzivom) – lopovima, kriminalcima i nadasve pljačkašima. A onda će poentirati sa kvazičinjenicom kako se Ja – premijer, eto slažem sa otrcanom informer jednačinom – ko glasa za opoziciju taj automatski glasa za povratak kriminalaca na vlast. Ma hajte molim vas – gde bih ja to?“.

„Znamo, znamo da Vi ne biste to, ali kada čovek malo bolje porazmisli o Vašim jezičkim vratolomijama skopčanim sa metodologijom zamene teza – stvarno nekako ispadne kako su građani (pogotovo građani koje vlada do sada nije uspela da lobotomira a koji neće glasati za vladinog kandidata na predstojećim predsedničkim izborima), upravo ta opasnost o kojoj sve vreme govorite, a koja se u ovom trenutku nadvila nad Srbijom“.

„Eto, vidite kako ste i vi naseli! Ne može čovek više govoriti u metaforama a da ga neizmanipulisana manjina ne okrivi za napad na građane koji misle svojom glavom. Uostalom, predsednički izbori realno i nisu toliko bitni, ali zar to znači da ne treba malčice zaoštriti situaciju, to jest, zapretiti svima koji glasaju protiv vlasti da šuruju sa pljačkašima naše mile zemljice“.

„Pa kako ćete onda odgovoriti na izazov nadvijene opasnosti?“

„Odgovorićemo borbenošću!“, uskliknu premijer resko – u stilu partizanskog komesara iz NOB-a. „Nećemo se lako predati – iako su Oni favoriti!“

„Koji Oni – jel’ pljačkaši naše zemljice? I otkuda to da su baš Oni favoriti? Mislite li time reći da narod upravo takve ceni budući da će glasati za njih čim velite da su favoriti?“

„Upravo to mislim reći. I dodajem – potrudićemo se da ih u svemu tome nadmašimo ako to već do sada nismo učinili. Samo još da ostatak naroda koji nas ne podržava progleda i shvati najzad ko kosi a ko vodu nosi“.