(Ne) glasajte za Notaxa

Notax je kandidat za guvernera protiv koga je u jeku predizborne kampanje organizovana zavera. Neko naime želi njegovu glavu. (Protivkandidati možda?) Kako bilo, Notax je stoprocentno siguran da mračne neprijateljske sile nastoje da ga srede. Šalju mu pakete sa petardama, pokušavaju da ga smaknu iz vazdušne puške i tome slično. S druge strane, Notax jedino želi dobro bogatunima, bori se za njihova prava, zahteva da im se ukinu porezi… Pomalo se dodvorava i radničkoj klasi pa se postavlja logično pitanje – zašto neko (eventualno svi) želi Notaxovu glavu? I zbog čega je Notax sam protiv svih u toj (kako je sam naziva) bici?…

A onda je ministar policije izašao pred kamere i zaurlao: „Očigledno je da je ovde u pitanju samo jedna stvar – kako da skinu glavu Aleksandru Vučiću!“ (Stefanović, Nebojša, Blic, Beograd, 2017)

Usklik je pre svih upućen Jankoviću i Jeremiću – jedinim (prema mišljenju vlasti) ozbiljnim takmacima premijera (koji bi da postane i predsednik) na predstojećim predsedničkim izborima.

Dakle, stvarnost je u Srbiji znatno elesdičnija od fabule jednog crnohumornog stripa. Istog onog kojeg je kao klinac (može biti) prelistavao i sam „gospodar Aleksandar Vučić“ (Macura Nada, Jutarnji program RTS-a, Beograd, 2017)

Jer, samo u stripu o Alanu Fordu (i u naprednoj Srbiji) možete nabasati na ministra policije koji javno pred novinarima proglašava lovcima na glave (i ljudima koji izazivaju haos u zemlji) – nikog drugog do legitimne protivkandidate vlastitog šefa stranke.

Tako su se Janković i Jeremić našli na nišanu ministra policije – prvog čoveka državnog organa sile, a sa njima skupa i svi građani-birači koji će im poveriti glas na predstojećim „slobodnim i neposrednim izborima“ (Ustav Republike Srbije, Službeni glasnik, Beograd, 2006)

Pa o kakvoj se onda crnoj slobodi izbora može govoriti kada je ključno sredstvo u rukama izbornog štaba premijera (koji bi da postane i predsednik) – satanizovanje političkih rivala i sejanje STRAHA od njihovog potencijalnog trijumfa na izborima.

Prema tome, ako je o nekakvom skidanju glava reč, neće baš biti da Janković i Jeremić atakuju na Vučićevu glavu (što je samo neutemeljena SNS konstrukcija i razrada početne Vučićeve teze da neko hoće njegovu glavu) – nego će (sasvim obratno) pre biti da Vučić i njegova moćna logistička bulumenta atakuju na glave Jankovića i Jeremića!

Da je to tako, možete zaključiti na osnovu nekoliko primera. Pomenuti ministar policije, sa pozicije moći, kriminalizuje Jankovića i Jeremića (ali i Obradovića i Radulovića). Pink – privatna televizija (ali sa nacionalnom frekvencijom), neprestano i udarnički osipa drvlje i kamenje po Jankoviću i Jeremiću. Studio B – ta sumorna medijska olupina koja je u potpunosti izgubila kredibilitet nezavisne televizijske stanice, emituje opskurni dokumentarac o Jankoviću, čime usred izborne kampanje reinterpretira bledu diskreditaciju istog, koju je vlast neuspešno i traljavo pokušala sprovesti pre par godina.

(Da li je premijer čvrsto obećao kako se neće baviti prljavom kampanjom?)

Pritom se i Šešelj – premijerov politički deda (iliti stric), pridružuje redovima lovaca na glave Vučićevih oponenata izjavljujući da će najpre pokušati da eliminiše Jankovića i Jeremića kako bi se tek u drugom krugu svojski obrušio na političkog unuka iliti bratanca. (Mož’ misliti).

Ili šta reći o nesretnom Informeru koji živi od senzacionalističkih naslova koji uteruju strah u kosti neukim kolebljivcima: „Janković u Srbiji sprema novu Ukrajinu!“ „Jeremić je veleizdajnik!“

Zar ovo nisu klasični primeri poziva na linč i lova na glave?

„Glasajte za mene, glasajte ribice lude!“, izgovara Notax lickajući se ispred ogledala. A zatim: „Reci mi, reci, zrcalo ima li tko bolji na tom svijetu?“ (Magnus/ Bunker & Brixy, Nenad, (Ne)glasajte za Notaxa, br.16., Zagreb, 1972/3)

Pa kako nakon svega ne glasati – paralizovani od straha da će Srbija uskoro postati nova Ukrajina?!