Nevolje sa šefovima

Redovno peglao podvaljak u cilju dokazivanja da ovdašnji političari ne moraju nužno izgledati kao kolumbijski agenti za prodaju nekretnina, već da mogu delovati radikalno europski, poput kakvih sredovečnih metroseksualaca na primer – iliti postmodernih dendija.

Da li ste se potom zapitali – kuda se u proteklih stotinu dana deo taj napredni dendi? Zašto je prerano nestao iz parlamentarnog života ove zemlje? Zar taj fanatični šraf koji se olabavio braneći neretko neodbranjive poteze vrhovnog Šefa unutar glomaznog mehanizma naprednog organizma (ne obraćati pažnju na rimovanu kontradiktornost), više nije potreban partiji? U to je, naravno, teško poverovati.

Bivši šef poslaničke grupe „naprednjaka“ i te kako treba „naprednjacima“ – doduše na nekoj manje prominentnoj poziciji. Daleko od očiju javnosti. U nekom dobro plaćenom špajzu državne uprave. Tamo gde nije potrebno govoriti pred kamerama… Ehm, da nije bilo tih prokletih lapsusa – još uvek bi nekadašnji šef poslaniče grupe SNS-a kidisao na opozicione poslanike. I dalje bi lapsusima branio napredne reforme. Rističević ne bi ni dolazio do izražaja. Šešelju bi propao dobar deo parlamentarnog stend ap nastupa… Ovako, bivši šef je unapređen, a na njegovo mesto postavljen je novi šef poslaničke grupe – dojučerašnji udarni topuz radikala.

Reč je o tipu koji se onomad žestoko (kritički) obrušavao na napredne prebege, svojski ih korio, prozivao, blatio – a onda im je jednog dana i sam prebegao. Ovi su ga iznenađujuće bratski prigrlili, pritisli ga na materinske grudi napredne ali, gle čuda, nisu pohitali da ga ufotelje*. Najpre su mu pružili priliku da dokaže svoju odanost novoj partiji, a upražnjena pozicija šefa poslaničke grupe SNS-a ukazala se kao stvorena za taj partavistički* eksperiment.

Računali su u vladajućoj stranci da se novi šef poslaničke grupe neće frljati „s padeži“ te da će mu se teško omaći koji lapsus mozgus*. Možda „lapsus kalami“ – ali ništa više od toga; Da će osvetlati obraz poslaničkom klubu SNS-a, i da će u pas igri sa predsednicom parlamenta uspeti da preševa opozicione prvake (osim, razume se, radikalskih). Međutim, ono na šta napredni aparatčici nisu računali jeste mogućnost prisustva još uvek živog radikalskog nerva u ontološkoj strukturi novog šefa poslaničke grupe SNS-a. Nerva koji je očigledno morao eksplodirati – što se i dogodilo na sednici skupštinskog Odbora za administrativna pitanja. Još jedan sunovrat parlamentarizma.

Elem, „naprednjaci“ su ponovo upali u nevolju zbog šefa vlastite poslaničke grupe. No, to je ionako unutarstranačka stvar. Nevolja je kada stvar probije partijske granice i kada se naširoko počnu osećati posledice lošeg kadriranja koje (u vlastitom interesu) režira vladajuća stranka. I nije tu bitan šef ove ili one poslaničke grupe. Nevolja je u tome što od partijskog kadriranja (nažalost) zavisi funkcionisanje bitnih segmenata društva – ali i funkcionisanje društva u celini. Rečju, raznorazni bivši, sadašnji i budući šefovi na različitim nivoima državne uprave, od kojih mnogi predstavljaju iznuđeno, dakle loše, partijsko rešenje (npr. „doktor“ za gradski menadžment u ulozi šefa policije?), dugoročno ne doprinose normalnom funkcionisanju sistema.

S druge strane, upadamo u nevolju ukoliko svesno počnemo da mešamo legalnu ulogu premijera sa nelegitimnom funkcijom opštenarodnog Šefa? Vlast je odavno već krenula da meša neposlušne građane sa radnicima privatnog preduzeća koji strahuju od otkaza svaki put kad upute dobronamernu kritiku šefu.

*ufoteljiti – uhlebiti partijskog vojnika dodelivši mu neku državnu funkciju; sinekura u obliku fotelje; bukvalno – ubaciti nekoga u fotelju;

*partavizam (partaja + atavizam) – dublja, emocionalna pripadnost partiji/stranci zasnovana na neupitnoj odanosti „partijskim precima – osnivačima stranke“; slično partibalizam (partija + tribalizam) – proces uspostavljanja partijsko-stranačkih odnosa na plemenskim osnovama;

*lapsus mozgus – omaška mozga; javlja se kod pojedinaca koji znaju da mnogo toga ne znaju ali se uporno prave Englezi.