Pomno iščitavajući novinski izveštaj o Kamili i Čarlsu koji u pratnji istoričarke Dubravke Stojanović obilaze Kališ, zabrinuto pomislih – da li Dubravka uopšte poseduje licencu za turističkog vodiča? Elem, sigurno se sećate srednjoškolskog profesora istorije koji je pre godinu-dve dana poveo đake na Kalemegdan kako bi im pokazao znamenitosti ovog istorijskog mesta, kada ga je mučki iz zasede zaskočila turistička inspekcija i zatražila mu pomenutu licencu. Na kraju je istoričar ispao grbav i morao je da plati kaznu. A samo je radio svoj posao.
P { text-indent: 2.5cm; margin-bottom: 0.21cm; direction: ltr; color: rgb(0, 0, 0); line-height: 150%; widows: 2; orphans: 2; }P.western { font-family: „YHelvetica“; font-size: 12pt; }P.cjk { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 12pt; }P.ctl { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 10pt; }Sad, poznato je da Srbija predstavlja ozbiljnu meritokratiju koja počiva na socijalnoj pravdi i vladavini prava (Ustava RS, član 1), u kojoj su svi građani jednaki pred zakonom i u kojoj se ni uz pomoć lupe Šerloka Holmsa ne mogu uočiti dvostruki aršini – te je stoga moja zabrinutost bila još i veća. Naime, ako su turistički inspektori onako beskrupulozno postupili prema jednom prosvetnom radniku, a znamo da su prosvetni radnici vrlo cenjeni sloj u ovom društvu, kako li bi tek mogli postupiti sa uglednom istoričarkom bez licence? I to samo zato što je prinčevskom paru zvanično pokazivala kulturno-istorijske znamenitosti Beograda!
Na sreću, sudeći prema Dubravkinom ushićenom gostovanju na prvom programu RTS-a (istog dana uveče) – zaključio sam, sa stanovitom količinom olakšanja, da se na kraju sve ipak završilo kako treba. Ili je uvažena istoričarka posedovala licencu za obavljanje posla turističkog vodiča – ili su turistički inspektori tog dana imali slobodan dan.
Uzgred, tri su momenta koja bi se mogla izdvojiti u kontekstu šetnje prinčevskog para kalemegdanskim džadama. Prvi je da priča o bombardovanju 1999. godine nije planirana da se ispriča Kamili i Čarlsu – i pored nemerljivog doprinosa Velike Britanije, tačnije vlade Tonija Blera, sejanju osiromašenog uranijuma po Miloševićevom režimu, opoziciji i celokupnom življu ove zemlje. Drugi momenat je začuđenost princa Čarlsa nad činjenicom da je Beograd bombardovan čak šest puta („Ne mogu da verujem! Kako šest?!“) – što govori o prinčevoj skandaloznoj nepripremljenosti za turneju po ex-Yu prostorima. Najzad, treći momenat je Čarlsova, verovatno i Kamilina, zgroženost nad panoramom Novog Beograda – što je pouzdan znak da prinčevski par nema uvid u pripovedački opus Mihajla Pantića.
Bilo kako bilo, tek turneja mira, pomirenja, obnove i osnaživanja mladih, kako su obilazak Hrvatske, Srbije, Crne Gore i Kosova nazvali princ od Velsa i vojvotkinja od Kornvola – izazvala je salve duhovitih komentara na tzv. društvenim mrežama.
Povoda je, hvala na pitanju, bilo prilično. Kamila u pekari sa dinarima u šaci; Princ Čarls kod presidenta Tome koji ga mimo protokola tapše po ramenu i preporučuje mu bajčetinsku mučenicu; Kamila u srpskoj nošnji; Čarls i Kamila u Crnoj Gori kod „Kralja Mila“; Čarls odlikovan ordenom Ibrahima Rugove ispija kafu u društvu sveštenika Srpske pravoslavne crkve na prizrenskom trgu… Mada, ova potonja situacija može delovati kao proizvod postmodernističkog spajanja naoko nepomirljivih sadržaja – u duhu zvaničnog naziva Čarlsove i Kamiline ex-Yu turneje.
Onlajn komentarima valjalo bi pridodati i one sa zelenih pijaca. Tako je jedan čiča gotovo navijački dreknuo: „Ode Čarls u propas` – čim je našao nas da obilazi!“. Na šta je pripadnik mlađe generacije prodavaca krompira dodao: „Pa jes' vala, i belosvetske rok zvezde navrnu pod staros' u Srbiju na tezgu“. Uzgred, to što su izgledali poput tipičnih desno orijentisanih monarhista poniklih na rubovima ravnogorskog pokreta, davalo je ovim pijačnim komentatorima (i njihovim rečima) stanovitu težinu. Uostalom, pijačni barometar je zakon! Naročito u predizbornoj eri.
Ukoliko vam se na kraju pričinilo da su se Čarls i Kamila zamorili od dosadnih obilazaka zemalja Komonvelta, pa da su stoga rešili da se konačno malko razdrmaju, otresu rutinu sa plemićkih šnuftikli i šešira, i krenu u avanturističku posetu periferijskim kolonijama pseudoliberalnog kapitalizma – znajte da u pitanju nije privid. Posebno ne otisak stopala u obliku novih ex-Yu kolonija, ostao nakon regionalne turneje Kamile i Čarlsa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
