Okretaj zavrtnja

Valjda zbog kvote 9,45, koja za razliku od Stros Kanove 1,50 ne spada u red takozvanih sigurica. A da su samo malo bolje razmislili shvatili bi da je Guzenbauer (u stvari) najlogičnije rešenje ovdašnjeg rekonstruktivnog rebusa.

Uzmimo recimo pitoreskne i istovremeno marginalne relacije između Austrije i Srbije. Beč je (kažu) najveći srpski grad posle Beograda. Predsednik Nikolić je u izvrsnim ideološko-desnim odnosima sa Štraheom. Handke nas odavno voli, ceni i podržava. Jedna ovdašnja estradna zvezda vrši funkciju gazdarice izvesnog bečkog zamka itd.

S druge strane, reputacija Austrije kao države socijalne sigurnosti mogla bi da utiče na učvršćivanje bilateralnih odnosa unutar izvršne vlasti Srbije – pre svega unutar potencijalne osovine Guzenbauer-Krkobabić. Naime, austrijski kandidat za savetnika u duši je socijaldemokrata (poput recimo Rasima Ljajića), te bi njegovi saveti, logično gledajući, mogli da bar na određeno vreme utiču na harmonizaciju međupartijskih odnosa unutar vladajuće koalicije. Rečju, uvek postoji opasnost od narušavanja postojeće harmonije međ programatski različitim partnerima, naročito nakon bolnih rezova kojima će se po svemu sudeći pristupiti „čim prije“ – najavio budući ministar finansija Lazar Krstić.

Bilo kako bilo, od dolaska Guzenbauera na mesto savetnika u Vladi Srbije izvesniji je dolazak Maradoninog vanbračnog sina u FK Novi Pazar što, ruku na srce, uopšte ne bi bilo loše s aspekta popravljanja imidža posrnulog domaćeg fudbala. I to u momentu kad se plamen ljutog boja između kontroverznog prvog čoveka FSS-a i njegovih ništa manje kontroverznih oponenata prilično razbuktao na terenu. Interesantno je (a to neće promaći oku neutralnog posmatrača) da i jedna i druga strana oseća kako je, eto, kucnuo i taj čas da neko konačno spreči zakucavanje poslednjeg eksera u kovčeg srpskog fudbala. Lično nisam pobornik upotrebe vampirskih metafora u kontekstu fudbalske igre, možda i zbog činjenice da je glogov kolac odavno izašao iz mode, ali da je fudbalu domaće proizvodnje odavno otkazala ručna na okomitoj nizbrdici, tačno je. To čak uviđaju i profesionalne domaćice, inače tradicionalno operisane od bilo kakvog udubljivanja u problematiku najvažnije sporedne stvari na svetu.

Zbog toga je krajnje vreme da se nešto pod hitno učini u pogledu spasa domaćeg fudbala. Za početak predlažem da se upotreba terminologije palanačkog groblja zameni manje opskurnim varijantama. Recimo, da se umesto termina „ukucavanje eksera“ u srpski fudbal koristi isključivo benigna viktorijanska sintagma „okretaj zavrtnja“. Deluje otmenije, na stranu istoimeni naziv horor romana Henrija Džejmsa. (A horor je žanr koji se već duže vreme dovodi u vezu sa dešavanjima unutar domaćeg fudbala, i šire).

Najava prvog čoveka FSS-a da će se povući do kraja godine otvara prostor nekritičkim poštovaocima prvog potpredsednika vlade (PPV) koji svog idola vide na honorarnoj funkciji prvog čoveka fudbalskog saveza (ili bar na mestu prvog potpredsednika domaće kuće fudbala). Neki fakti im pritom idu u prilog. Prvo, PPV je pokazao da se bez problema može nalaziti na nekoliko mesta istovremeno – prkoseći osnovnim zakonima fizike. Drugo, neprekidnim dvadesetčetvoročasovnim radom dokazuje da su ljudske granice izdržljivosti zapravo neograničene, te da bi mu rukovođenje srpskim fudbalom, pored ostalih mnogobrojnih obaveza, došlo kao neka vrsta nagradnog odmora. Treće, jedini je, priča se, vičan da angažuje ser Aleksa Fergusona za ličnog fudbalskog savetnika.

Da li bi takav jedan potez preko noći rešio godinama gomilane probleme unutar srpskog fudbala, nije toliko bitno. Daleko je bitnije to što bi penzionisani menadžer Mančester junajteda verovatno oberučke prihvatio savetničku fotelju u postojbini slavnog Nemanje Vidića.