Ostavka zbog drčke

Ukoliko ostavka doktora Stefanovića nije upitna i bitna, zašto je onda doktor Stefanović pominje? Zapravo, čemu uopšte ostavka ako je doktor Stefanović na maestralan način razotkrio skriveno oružje u blizini premijerove porodične kuće i na taj način raskrinkao atentat na NJega? Da, upravo je tako stajalo u TV izveštajima sa lica mesta: „Sprečen atentat na premijera“. Sve, dakle, u cilju smirivanja javnog mnjenja.

A kako je zapravo doktor Stefanović razotkrio skriveno oružje?

Tog kasnog popodneva neki klinci – budale šetali su kao i obično obodom šume, u neposrednoj blizini premijerove porodične kuće. Onda je jedan od njih – Mile primetio hrpicu zemlje koja je na neobičan način odudarala od konvencionalnog izgleda normalne hrpice zemlje, što je drugog klinca Pericu automatski nagnalo da posumnja na oružje.

„Neko je ovde zakopao zolju i još pola tone drugog naoružanja iz bogatog asortimana Zastava oružja – Kragujevac“, zabrinuto je, poput forenzičara iz američke TV serije, prokomentarisao Perica.

„U pravu si“, složio se Mile, „pogotovo što je ovo idealno mesto za ciljanje oklopnog vozila pri brzini od deset kilometara na čas“.

„Onda ćemo“, zaključi Perica, „brže-bolje prijaviti lokaciju komšiji Neši koji će znati šta da čini s potencijalnim državnim udarom.“

I tako je doktor Stefanović pronašao skriveno oružje i sprečio potencijalni državni udar.

Ovo je, kao što pretpostavljate, samo jedna od verzija mogućeg scenarija. Prava verzija još uvek čami u nekoj ladici, čekajući svršetak istrage. Mada, kako je krenulo, na kraju će storija o potencijalnom državnom udaru vrlo verovatno skončati u seriji pristojnih odgovora premijera upućenim svima koji su se sprdali sa ovako ozbiljnom temom.

Pa ipak, čini se kako su bujanju pomenute sprdnje ponajviše doprineli funkcioneri iz premijerovog neposrednog okruženja, koji su od jedne prilično ozbiljne teme u startu načinili spektakl – a sve u cilju što dubljeg uvlačenja vrhu državnog vrha. Stoga je i došlo do toga da se iskonska potreba za uvlačenjem (kojoj inače podležu jedinke sklone karijerizmu) bez ikakvog rezona preokrene u amaterski spektakl u najbljutavijoj tradiciji CNN-a.

S druge strane, jedina problematična stavka u sada već čuvenoj priči o potencijalnom državnom udaru, jeste upravo sintagma „državni udar“. Naime, da bi se uopšte moglo govoriti o državnom udaru, neophodno je najpre da država postoji – i to izvan A4 formata pravno-političke teorije. Ali krenimo redom.

Sa državnim udarom je kao i sa srčanim udarom – bum, tras, paf, pant. Nakon toga srce ili nastavlja da kuca bim, bam, bam (u ritmu čuvenog hita KUD Idijota), ili pak zauvek odlazi u stečaj. Ipak, srce nije država i obratno (što neretko isplivava na površinu tokom iscrpljujućih briselskih petinga između Beograda i Prištine). Elem, da bi srce uopšte moglo doživeti udar, ono najpre mora postojati u obliku srčanog mišića – što je nužan preduslov potencijalne srčke. U protivnom, srčani udar prerasta u contradictio in adjecto.

Međutim, za razliku od srca, država ne mora postojati (izuzev na papiru), pa tako i državni udar (tzv. drčka) teško može strefiti takvu jednu nepostojeću tvorevinu. Otuda proizlazi i zdravorazumsko pitanje – a da li je država zaista država ukoliko se njene kompetencije iscrpljuju u ličnosti jednog čoveka? I da li je država zaista država ukoliko joj MMF određuje izgled obrazovnog sistema iliti cenu električne energije? I da li je država zaista država ukoliko joj bezbednosne službe previđaju arsenale oružja okolo kuće najviših državnih službenika? I da li je država zaista država ukoliko njeni ministri slabo poimaju suštinu odgovornosti? U protivnom, doktor Stefanović bi svakako podneo ostavku – ali ne onda kada je „razotkrio zaveru protiv državnog vrha“, koju je premijer nekoliko dana pre toga najavio na konferenciji za štampu – već mnogo pre toga, kada je raskrinkana izvesna količina manjkavosti u njegovom doktorskom radu. Mea culpa, ako nisam u pravu.