Pametni i knjiški ljudi

Nasuprot tome sociolog književnosti Robert Eskarpi piše da je sa pronalaskom štampe knjiga zadobila klasična svojstva robe dok je pisac postao najamni radnik. Zapravo stvari su otprilike ovako tekle. Pisac se najpre pojavio u ulozi najamnog radnika koji isporučuje sirovine proizvodnom sektoru industrije knjiga. Zatim se preobrazio u poljoprivrednog proizvođača koji određenom zastupniku poverava prodaju svojih proizvoda na tržištu. Na kraju se obreo u ulozi fudbalskog profesionalca kojeg poslodavac kupuje ili prodaje na bazi sklopljenog ugovora.

S druge strane, prema Eskarpijevom mišljenju, književnost je književnost samo ukoliko se čita pa je finalni značaj čitalaca-potrošača gotovo neupitan. Literarnu činjenicu čini trojstvo pisac ? knjiga ? čitalac za razliku od proizvodnje, tržišta i potrošnje koji predstavljaju elemente književnosti kao aparata. U tom pogledu sinteza Brodela i Eskarpija u kontekstu 56. Međunarodnog beogradskog sajma knjiga pije vodu. Naročito zbog toga što se tradicionalni oktobarski hepening može posmatrati i kao Eskarpijeva literarna činjenica (aparat), ali i kao sinteza Brodelove pijace, dućana i berze.

Reč je, da ne dužim, o literarnom panađuru, ali u najpozitivnijem smislu reči. O bibliomanskoj fešti okićenoj kantovskim konfetama lepog i uzvišenog. Gde klasno-slojna diferencijacija čitalačke publike pada pod pritiskom tržišne rentabilnosti njenih dijametralno suprotnih književnih ukusa. Knjiška uravnilovka reklo bi se pride i simbolički uokvirena simbiotičkim odnosom mirisa sveže odštampanih knjiga i leskovačke mućkalice.

Kad smo već kod šarenila sajamske ponude i tražnje valja istaći kako ona godinama podseća na šarenilo čuvene Bigzove džepne edicije s početka sedamdesetih godina prošlog veka. Kada su na jednom mestu štampani, recimo, Andrićeva „Gospođica“ i „Patin kuvar“ Ljubice Nenadović. Odnosno kultni „Solaris“ Stanislava Lema i „Meč stoleća – Fišer-Spaski“ iz ugla Svetozara Gligorića. Da ne pominjemo „ukrštanje“ izabranih pesama Desanke Maksimović i medicinskog udžbenika dr Jovana Tucakova pod nazivom „Lečenje biljem organa za varenje, žuči i jetre“. Bilo kako bilo radi se o genijalnom žanrovskom amalgamu neprevaziđenom do današnjih dana.

Uzgred i dodatno oplemenjenom kasnijom žanrovskom reorganizacijom unutar same edicije: beletristika, publicistika, naučna fantastika, fest-romani, marksizam itd. Naći danas neku od tih knjiga ravno je podvigu. Zato između ostalog i postoje sajmovi, ali i ulični prodavci knjiga. Godinama sam kupovao knjige kog jednog u blizini Vukovog spomenika. Bilo je to pre rekonstrukcije bulevara. Dobroćudni prodavac ubijao je vreme igrajući šah sa fizikalcima koji su takođe ubijali vreme čekajući da ih unajmi neki građevinski preduzimač. Pritom raspolagao je raznovrsnom ponudom knjiga i forsirao je uglavnom standardnu cenu od sto dinara po komadu.

Tu sam, recimo, jednom prilikom naleteo na Čapekovu povest o ratu ljudi i daždevnjaka iz pomenute Bigzove džepne edicije. Drugi put sam pazario opsadu Trenčerove farme iliti „Pse od slame“. Treći put sam kupio Džejmsov „Okretaj zavrtnja“. Čuvena Radova edicija Reč i misao. Knjiga odlično očuvana, ali je niko neće. Nedeljama stoji na improvizovanoj polici od dasaka između „Zova tetreba“ Ljubivoja Ršumovića i „Marksizma i filozofije jezika“ Mihaila Bahtina. Na kraju izdvojio sam, sećam se, svega osamdeset dinara za ovaj literarni viktorijanski horor.

Inače, sajam knjiga je idealno mesto za pronalaženje raritetnih naslova po bagatelnim cenama. Za početak potrebna je čvrsta volja i višak slobodnog vremena. Sad, ne treba po svaku cenu težiti ulozi bibliomanskog Alije Sirotanovića koji u potrazi za retkim i jeftinim knjigama po sajamskim budžacima neumorno prebacuje normu s hrpe na hrpu knjiga. Kao ni ulozi junaka iz Lukačeve definicije romana koji uzaludno traga za autentičnim vrednostima u neautentičnom svetu. Ipak slične potrage katkada nisu uzaludne.

Pre otprilike dvanaestak godina na nekom minijaturnom štandu negde na gornjem nivou sajamske hale nabasao sam na „Nalog“ Fridriha Direnmata (edicija Spektar IP Bratstvo-jedinstvo, Novi Sad). Knjiga u prepoznatljivom zaštitnom omotu, ko sa izloga. Cena samo pedeset dinara, ali pod uslovom da pazarim i 131. broj Alana Forda, (epizoda „Dvanaest umjetnika“) po ceni od 35 dinara. Pristao sam na fuziju Direnmata i Alana Forda i za takvu odluku gratis dobio autentični bukvar iz ‘44. Pisali ga artiljerci na frontu. B bomba, G granata, M mitraljez i tako na dvadesetak strana. Autentičan istorijski dokument po ceni od 10 dinara. Ali i to je sajam. Kako bi rekli pametni i knjiški ljudi.