Paranormalne aktivnosti

A budući da se u Srbiji izbori održavaju svake godine, to znači da i paranormalnih aktivnosti ne manjka. Reč je inače o kontroverznim i iracionalnim pojavama za koje klasična politička nauka nema objašnjenje, jer ne uspeva da ih uklopi u poznate političke teorije, kamoli dnevnopolitički (dakle empirijski) model ponašanja funkcionera na vlasti.

Uzmimo primera radi paranormalnu aktivnost ministra policije koji ovih dana, ruku pod ruku sa gradonačelnikom Beograda na vodi, obilazi gradske opštine i svečano, uz prigodan govor okupljenom narodu, otvara objekte koji nemaju ama baš nikakve veze sa policijom, kamoli sa unutrašnjim poslovima u užem smislu. Tako je ministar policije najpre otvorio Dom zdravlja na Labudovom brdu, a odmah potom i tržni centar u Rakovici, e da bi se pasionirani analitičari paranormalnih aktivnosti nakon toga zapitali – koje to niti spajaju policiju i zdravstvo, odnosno policiju i potrošačko društvo? Ali, u tome i jeste kvaka. Paranormalne aktivnosti nisu racionalno objašnjive pa ih stoga većina stručnjaka svrstava u prirodne fenomene kojima fali naučno objašnjenje. Zato se paranormalne aktivnosti ministra policije, koji čas otvara Dom zdravlja na Labudovom brdu, čas hram potrošnje u Rakovici, jedino mogu posmatrati kao prirodni fenomeni naprednjačkog razumevanja nadležnosti visokih partijskih funkcionera. Naime, većina njih se energično bavi čime god želi da se bavi unutar državne uprave, dokle god to doprinosi promociji stranke na vlasti. Uostalom, zar usklik ministra policije na otvaranju tržnog centra u Rakovici, da će u novootvorenom hramu potrošnje uhlebljenje naći čak 400 rakovačkih duša, ne govori u prilog maločas izrečene teze? Nevolja je jedino u tome što pomenuti usklik (umesto ministra policije) nije lansirao ministar rada. Ili kakav tradicionalni rakovički pekar – zbog pomenutog uhlebljenja na prvom mestu. (Na stranu, što to uhlebljenje zapravo znači dirinčenje za minimalac u firmiranim buticima koji šljašte).

S druge strane, tačno je da se izvesni paranormalni fenomeni mogu objasniti pomoću tzv. ljudskog faktora, to jest mogućnošću da je osoba pogrešno predstavila događaj kojem je prisustvovala. Na primer, neka ovdašnja tetka ugleda farove kamiona i odmah nekritički pomisli da je u pitanju NLO, te o paranormalnom događaju obavesti ministra vojnog – Vulina, koji još uvek sastavlja prvi MIG spreman za presretanje neidentifikovanih letećih objekata. Ko zna – možda se nekim vatrenim naprednjacima koji znaju celokupan opus Uroša Predića, a koji su prisustvovali otvaranju tržnog centra u Rakovici, umesto ministra trgovine Ljajića, jednostavno pričinio ministar policije Stefanović. Zapravo, nikad uistinu nismo načisto sa paranormalnim (dnevnopolitičkim) fenomenima u predizborno-naprednoj Srbiji. Još će nekome pasti na pamet da pomenuti Stefanović priprema kandidaturu za gradonačelnika Beograda na vodi. Ili uteruje strah u kosti kolebljivcima.

Ipak, pokušajmo da u narednih nekoliko stotina karaktera bacimo parčence fokusa i na paranormalni fenomen pod radnim nazivom „nemoćna vlast je žrtva moćne opozicije“. Sigurno ste primetili kako se dobar deo strategije premijersednikovog obraćanja javnosti svodi na izvitopereno lociranje društveno-političke moći. Reč je o premijersednikovoj paranormalnoj aktivnosti pomoću koje samog sebe, ali i naprednjake koji drže poluge vlasti u svojim rukama (samim tim i poluge moći) predstavlja kao nemoćni plen na koji kidiše zločesta a moćna opozicija – obaška građani koji ne razmišljaju poput vlasti. Stoga premijersednik u svakoj prilici, pa i na jubilarnom devetom rođendanu naprednjaka, bodri svoje partijske drugove i drugarice da se ne plaše, već da neustrašivo, s pozicija moći, krenu da brane sebe od onih drugih koji ne znaju ko je Uroš Predić.

Ovakva paranormalna aktivnost ojačavanja moći svakodnevnim potenciranjem prividne nemoći, predstavlja sam vrh ledene sante političke filozofije vlasti. Dočim premijersednik i dalje tvrdi da je premijersednik svih građana Srbije. I da svi oni skupa mogu stati na TAŠ.

Paranormalno baš.