Patkin duševni bol

„Snevam“, veli Čvarak, „kako delfin stilom plivam u lavoru – i to na vrhu tornja od 220 metara. Jedva održavam ravnotežu. Balansiram. Lavor se naginje na jednu pa na drugu stranu. Sva je prilika da ću se sunovratiti kao srpska privreda nakon 2000. godine. Iznenada, u lavor upada gumena, žuta patka i kaže mi: „Slušaj, Čvarak, ne dozvoli da te mažu. Zahtevaj nazad svojih deset odsto“. Nakon toga, lavor se prevrće i ja propadam u bezdan Savamale“. Prema tranzicijskom sanovniku, plivanje označava nematerijalni dobitak. S druge strane, plivanje delfin stilom u lavoru na vrhu dvestadvadesetmetarske zgrade znači siguran nematerijalni dobitak prethodnog materijalnog gubitka. Pritom, gumena patka žute boje sasvim sigurno označava desetoprocentno prisustvo savesti u kontekstu manipulacije poduprte sunovratom sa tornja od 220 metara.

A kad smo već kod patke, zapitajmo se kome sve u zemlji Srbiji (i inostranstvu), taj detinjasti simbol narodnog bunta nanosi duševne boli? Na prvom mestu, patka nanosi duševne boli ovdašnjoj vlasti. Vlast očigledno boli patka što su građani uporni i što ne odustaju od protesta zbog rušenja objekata u Hercegovačkoj. U međuvremenu, odgovorni još uvek ne odgovaraju zbog nelegalnog rušenja nelegalnih objekata, a kad će ne znamo – što bi rekli Đeknini najmiliji. Ipak, zapitajmo se kakva je to država koja dopušta nedodirljivima da izvrdavaju zakone na najvišim nivoima društva, ali se zato ko pijana plota pridržava zakona kada su u pitanju obični smrtnici na najnižim društvenim nivoima! Patka dakle boli vlast jer je rušenje u Savamali razotkrilo cinizam onih koji nas svakodnevno pozivaju da sa evropskog puta ne skrenemo.

Na drugom mestu, duševne boli patka nanosi i zvaničnoj Rusiji koja veruje da su patku namestili Amerikanci kako bi srušili Vučića. Ova teza je ponižavajuća ali i pogrešna. Ponižavajuća je zbog insinuacije da u Srbiji građanski bunt nije moguć ukoliko istovremeno nije instaliran iz inostranstva. Da li to znači da mi ovde nemamo patku za izražavanje građanskog nezadovoljstva, već da patku moramo uvoziti sa strane? Osim što je ponižavajuća, ova teza je i pogrešna, budući da Amerikanci uopšte nemaju razlog da ruše Vučića pomoću patke. Posebno ako se zna da su Vučić i Amerikanci ko nokat i meso. Sa ili bez patke.

Na trećem mestu, duševne boli patka nanosi i samim Amerikancima. Elem, toliko su truda uložili u naprednu Srbiju da ih prilično boli kada im Rusi spočitavaju patku u kontekstu potencijalnog obaranja Vučića s vlasti. Čak je i bivši ambasador SAD Montgomeri doputovao u Beograd (ako je uopšte iz njega nekuda otputovao), kako bi izjavio da Vučić energično gazi evropskim putem. (Je l’ pomoću patke?) Pritom, niko se posebno ne pita zbog čega Vilijam podržava Vučića kada Rusi i Informer tvrde kako Vučića pomoću patke ruše upravo Amerikanci. Ili možda Montgomeri nije Amerikanac?

Na četvrtom mestu, patka pomalo boli i Nemce. Naime, ambasador Ditman je hitro poručio Vučiću da Srbija treba da pojača napore u domenu vladavine prava. (Ne, u pitanju nije novinarska patka?) A to u prevodu s diplomatskog jezika znači da građane koji protestuju vlast najmanje treba da posmatra kao izdajnike i strane plaćenike.

Na petom, ali ne manje važnom mestu, patka boli i učesnike protesta – naročito one koje niko nije platio da izađu na proteste. Oni vele da se protive izdaji javnog interesa koji je kulminirao fantomskim rušenjima u izbornoj noći. Zbog toga svojevoljno izlaze na ulicu i protestuju kao pravi, aktivistički nastrojeni, građani. Njih naročito boli patka što vladu boli patka što građani izražavaju slobodnu volju na protestima čiji je simbol, sasvim slučajno, patka.

Na koncu, sanjati Žan Žak Rusoa koji sa kljuna žute patke poručuje građanima Srbije da je oduzimanje slobode vlastitoj volji isto što i oduzimanje moralnosti vlastitim delima, isto je kao i upozoravati da se u Evropu ne može preko gaženja interesa javnosti – a pogotovo ne putem zaobilaženja odgovornosti naše nasušne.