Prelom u mozgu

Podsećanja radi, Mašan je bio iskreni protivnik crnogorske nezavisnosti kome su predstavnici tamošnje vlasti, negde uoči referenduma (i pred skrivenim kamerama), nudili kule i gradove samo da bi „napravio prelom u mozgu“ i glasao za nezavisnost Crne Gore. Mašan se nećkao, dvoumio, vagao, opirao đavoljem iskušenju – jer, u slučaju pristanka, vlast bi mu otpisala dug za struju u iznosu od nekoliko hiljada evra. Ipak, Mašan je na kraju ostao dosledan sebi, postojan poput stene i apsolutno nepopustljiv u svojim stavovima. Pustimo mašti na volju pa se zapitajmo koliko bi se ovdašnjih očajnika trenutno odlučilo da, nasuprot Buškoviću, pogazi vlastito pakovanje principa i podrži „naprednjake“ u zamenu za otpis neznatnog duga za struju? Ili za neko sitnije nameštenje u državnoj upravi?

(Sada će verni branitelj premijerovog lika i dela zagraktati – kakve to nesuvisle parabole, Jašoviću, umećeš između mog Vučića i tamo nekog Buškovića? Šta ih to koji moj spaja?)

Upravo efekat „preloma u mozgu“.

Elem, lično je Vučić (pre neki dan) prelomio da parlamentarnih izbora neće biti! (Obratiti pažnju na „prelomio“). Recimo da je to učinio delom zbog megalomanske gladi za vlašću (o tome nešto niže) – a delom zbog inadžijskog kontriranja opoziciji. Ovoj je izgleda na vreme stiglo iz dupeta u glavu (što je obrnuti proces od onog koji se dešava vlasti) – da je premijer ortodoksni primerak prevejanog kontraša. Pa čim je lukavo zaiskala parlamentarne izbore, Vučić je brže-bolje prelomio i poručio opoziciji da parlamentarnih izbora neće biti. (Ponovo obratiti pažnju na „prelomio“). Opoziciji je zatim prilično laknulo budući da još uvek pati od nekonsolidovanih šuljeva unutar vlastitih redova, kao i od krize identiteta (ko čini pravu, a ko krivu branu vlasti?)

S druge strane, ukoliko parlamentarnih izbora neće biti – onda to sigurno znači da Toma N. ispada iz sedla budući da ostaje bez sigurnih glasača koji bi, štiteći svoja partijska radna mesta, masovno morali na parlamentarne izbore pa bi po inerciji glasali i za Tomu N. Ovako, megalomanska glad za vlašću baca u sedlo Aleksandra V., koji će u slučaju pobede vladati i kao predsednik i kao premijer. Dakle, dve zunzare jednim udarcem.

Da je to tako, pokazuje i Stefanovićevo izletanje sa prikladnom filozofskom sentencom kako bi za Srbiju najbolje bilo da se Vučić kandiduje za predsednika. Još da to isto ponovi i Vulin, pa će stvari definitivno leći na kocku – bar što se tiče kladionačarske kvote 1,80 na Vučića. No, budući da tekst koji čitate nastaje u trenutku kada se zvanično još uvek ne zna da li će parlamentarnih izbora biti, i ko će tumačiti ulogu predsedničkog kandidata „odozgo“ – dozvolićemo neznatnu mogućnost da parlamentarnih izbora ipak bude. Pogotovo što će se tekst koji upravo čitate štampati pre Vučićevog gostovanja u „Upitniku“.

U svakom slučaju, efekat „preloma u mozgu“ neće izostati. Kao ni problematični fotorobot potencijalnog predsedničkog kandidata – premijera. Bar su tu stvari kristalno jasne. Jer ukoliko se aktuelni premijer zaista kandiduje za predsednika države, što je sve izvesnija opcija, i ukoliko kojim slučajem pobedi na izborima (što će u velikoj meri zavisiti i od (ne)izlaska armije apstinenata nezadovoljnih društvenim stanjem u zemlji) – onda to znači da Srbija dobija predsednika sklonog laganju (tvrdio da se neće kandidovati za predsednika), kao i nepouzdanog tipa (misli jedno, priča drugo, radi treće), odnosno tipa kojeg vode iracionalne strasti (prelazak sa izuzetno bitnog na manje bitno nameštenje).

Međutim, mi znamo da On nikada ne laže, pa će stoga ili odustati od kandidature ili će, na ivici suza i sklopljenih dlanova poput jezuitskog fratra, tvrditi kako je (eto) u zadnjem trenu prelomio. Najpre su ga u stranci na kolenima preklinjali da se kandiduje za predsednika – a zatim je i sam shvatio da je kandidatura u interesu Srbije i čitave Vaseljene. Pa kome onda, nakon takve izjave, može biti važno šta je On ranije govorio – recimo, da se neće kandidovati? To su ionako obične gluposti. Puj pike ne važi…