Rasprodaja patrie

Parče ovom, parče onom – dok najzad ne ostanem bez dragocenog mi humusa koji ionako nije moj. Ali, zar rasprodaja javnog zemljišta ne predstavlja sveti imperativ slobodnog tržišta? (Bez slobodne trgovine, obaška bez prometa genetski modifikovanih proizvoda, ne može se u Svetsku trgovinsku organizaciju – STO. A bez STO-a nema ni EU-a).

Samo još da ekspresno uredim zakonom da investitori sa strane dobiju državljanstvo Srbije kako me neprijatelji zemlje ne bi optuživali da strancima nepatriotski rasprodajem zemlju. Uostalom, zar zemlju ne rasprodajem radi dece? Da ne muče svoja visokotehnološka tela orući i sejući (kamoli žanjući) za sopstveni račun na vlastitoj zemlji (koja se više neće zvati imenom njihovim)! Već da što jeftinije zalegnu za potonje privatne vlasnike, posednike, gospodare…, nekadašnje državne zemlje – za napucane tehnomenadžere zapadne provenijencije iliti bradate beduine sa kamarama dijamanata u kamiljim bisagama. (Biće tu valjda nečega i za mene 🙂 Uostalom, koji će andrak sva ta dragocena zemlja? Da nas prehrani? Ma ajte, molim vas. Pored onolikog broja trgovinskih lanaca genetski modifikovanih pikanterija?

Zato patriotski rasprodajem i vodu koja život znači. Svestan da će pitke akve zafaliti u budućnosti istrčavam pred vedro. Uostalom, previše je u ovoj zemlji izvora pijaće vode za tako malo stanovnika obolelih od bele kuge. Stoga je pravcati luksuz ne rasprodavati takvo jedno prirodno blago. A narod rasprodaju ni osetiti neće, pod teretom izobilja hlorisane česmovače. A kada voda jedinstvenog ukusa više ne bude isticala iz zarđalih cevi gradskih vodovoda, počeće raja da kupuje vodicu od novih, vrlih vlasnika nekadašnjih javnih izvorišta. Kupovnu moć će narod sticati tako što će po izrazito niskoj ceni (bez pauze za toalet i u pelenama za odrasle – domaća proizvodnja Arilje) rmbati u fabričkim pogonima flaširajući vlastitu vodu za tuđ račun. Uostalom, zašto da multinacionalne kompanije na ovdašnjem tržištu vode obitavaju sa bednih 70 odsto učešća? Zar to nije ponižavajuće za jednu Koka-Kolu iliti jedan Pepsi? I zbog čega da preostalih 30 odsto tržišta uzaludno propada? Zar ne treba dizati BDP? Zar ne treba načisto srediti životni standard građana ove zemlje? Zar komšiji ne treba da crne krava?

Zbog svega toga (i ne samo toga) patriotski rasprodajem i banje – neverovatnu komparativnu prednost države Srbije. Jer, zašto da banjski biseri i ubuduće ispaštaju u raljama društvenog vlasništva kada društveno vlasništvo ionako predstavlja jeres unutar burazerskog kapitalizma? A i teško mi pada da pod japi dane krečim stare hotele, sadim i održavam engleske travnjake, potkresujem žive ograde i tako zarađujem novac za građane. Lakše mi nekako dođe da rasprodam banjsko bogatstvo (koje nije moje) nekom Šekiju sa Istoka, koji će krenuti da zida hareme i raspevane fontane po bukovičkim, vrnjačkim i prolom banjama – a onda lovu džekovski podelim sa svojim partijskim drugovima, i naknadno porazmislim o nekim desetim solucijama za rast BDP-a…
Na primer, da patriotski rasprodam ljude – pre svega radi njih samih, ali i za dobro društvenog proizvoda. U to ime, svako ko želi da jeftino proda svoju radnu snagu humanistički nastrojenim investitorima, zna šta je jedinstven osećaj. Obezbediće na vreme propusnicu za šareni svet šoping-mol kapitalizma, i uz brze keš kredite refinansirane dozvoljenim minusima, spavaće mirno – ko zaklan. Jer, komparativna prednost Srbije mora biti jeftina (i obrazovana) radna snaga. Zašto da firme iz Francuske begaju u Poljsku kada im mi ovde možemo pružiti oazu jeftinog rada na lizing? I to jeftinog rada nesklonog buntu koji, videlo se to na izborima, vrlo patriotski podnosi politiku stezanja kaiša. Uostalom, stezanje kaiša je svrsishodna delatnost budući da služi višim ciljevima. Kupovini vazduplohova na primer – koji će efikasno braniti našu patriu (otadžbinu) od unutrašnjih i spoljašnjih neprijatelja.

Pa neću valjda dozvoliti da mi neprijatelji zemlje sa fotokopiranim makedonskim scenarijima u rukama uzurpiraju pravo da legalno rasprodajem sopstvenu patriu – zemlju, vodu, vazduh, prirodu, ljude… Taman posla.