Rekvijem za snove

„Da li samo prosperiteta državne uprave Srbije ili i naroda srpskog i svih građana koji u njoj žive?“, podozrivo će vlada srpska, al’ Gabrijel ne odgovora već prhnu krilima i odlete, ostavljajuć’ srpsku vladu u rebusu golemome – i to usred sklapanja cvetnog aranžmana sa MMF-om. (Priča nas dalje vodi u kabinet premijerski u kojem uveliko teče aranžiranje ikebane koju će ministar Vujović, ispred vlade, svečano uručiti šefici misije MMF-a za Srbiju – Zuzani Murgasovoj).

„Znate, Zuzi, uradili smo sve ono što se traži od jedne prosperitetne kolonijalne zemlje, pa čak i više od toga. Srezali smo plate i penzije (one ispod 25.000 smo zamrzli), te smo apsolutno spremni da prihvatimo velikodušni dar MMF-a u vidu skromnog zajma od milijardu evra. Dakle, pokorno vas molimo da nam namaknete kreditnu omču oko vrata“, poručuje vlada, gledajući gore ka ememefovskom bordu direktora. Pućkajući kubanske tompuse ispred velike karte sveta (za astalom od mahagonija), i pijuckajući suve martinije u kojima plutaju zrna zelenih maslina, članovi MMF-a većaju. Da l’ stisnuti dugme i podići stolice u vis ili poslati kandidata u baraž?

U međuvremenu, dok ne saznamo konačnu odluku „žirija“, zapitajmo se ima li nečeg, hm, sumnjivog u celoj ovoj storiji o aranžmanu između države Srbije i MMF-a. Po svemu sudeći, ima. Na prvom mestu, cela postavka deluje naopačke izvrnuta. Osoba A (u ovom slučaju Vlada Srbije) preklinje osobu B (u ovom slučaju MMF) da joj aminuje robovsko-zavisni status. Zar to nije pomalo čudno? Uostalom, zamislimo na trenutak Spartaka koji piše molbu Jupiteru i ostalim bogovima iz mitološkog borda Rima da mu odobre još rigidniji status „oruđa koje govori“.

Tu je zatim i interesantna racionalizacija tipa da se sve ove fiskalne konsolidacije izvode radi boljeg života budućih generacija. Zapitajmo se, međutim, kojih to generacija, kada je situacija u vezi prirodnog priraštaja u Srbiji (razlika između broja novorođenih i broja umrlih) blago rečeno alarmantna. Svake godine se u Srbiji broj stanovnika umanji za nekih 30-35.000 što je, kao što izračunaše pojedini domaći demografi, populacija veličine jedne Jagodine ili Rume. Trebalo bi dakle da država što pre, u materijalno-finansijskom smislu dabogme, poradi na motivisanju mladih bračnih parova da prave i rađaju decu. Takva je, međutim, populaciona politika trenutno teško izvodljiva budući da je neoliberalna metodologija (aminovana od strane MMF-a) uperena protiv bilo kakvih socijalnih ispomaganja od strane države. Na taj način se fiskalna konsolidacija sprovodi na štetu onih zbog kojih se navodno i sprovodi.

Ali šta znamo mi sociolozi neekonomske provenijencije o svemu tome? Uzgred, o svemu tome ionako možemo čitati u standardnim udžbenicima iz ekonomije, ko što to često novinarima napominje ministar Vujović, nakon što mu ovi postave koje škakljivo pitanjce. Nevolja je jedino u tome što, prema izjavi Vujovićevog kolege Verbića, školski udžbenici, nakon fiskalne konsolidacije, više neće biti besplatni, pa ćemo još morati da platimo udžbenik iz osnova ekonomije kako bismo u istome pročitali da ga u naredne dve-tri godine nećemo moći kupiti jer nećemo imati novčanih sredstava za takvo što.

I pored ovakvih zavrzlama, Vlada čvrsto grli fiskalnu konsolidaciji i MMF – mada u svakom marksističkom udžbeniku iz ekonomije piše da se „sve što je čvrsto obavezno pretvara u dim“. Sreća te naši snovi o svijetloj budućnosti nisu tako preterano čvrsti.