Relativno egzotično

Nije sasvim jasno da li je egzotičnije to što Pobesneli Maks pretenduje na savetničko mesto u vladi jedne pacifičke zemlje ili što jedna egzotična zemlja, poput Fidžija, namerava da mesto savetnika u vladi poveri holivudskom bardu australijskog porekla? No, nije to toliko ni bitno. I Žerar Depardje je bio viđen kao savetnik ili čak ministar u vladi Crne Gore (beše li to lane i beše li u pitanju ministarstvo turizma), pa na kraju od egzotičnog transfera ne ostade ni kamen na kamenu. Novinarska patka – videlo se iz aviona.

Ni eventualni izbor mlađanog Lazara Krstića za novog ministra finansija u vladi Republike Srbije neće proći bez izvesne doze egzotike. Zbog Jejla, nema sumnje. Jer kad ovdašnje gore list overi diplomu nekog stranog fakulteta (po mogućstvu bilo kojeg), takvo postignuće na domaćem terenu neminovno poprimi auru egzotičnosti, što bi Francuzi rekli – par excellence. Uzgred budi rečeno, Krstić je u veoma kratkom roku, a da nije pošteno ni zaseo u ministarsku fotelju, postao žrtva egzotičnih poređenja kojima ga je obasula domaća javnost. Tako se brzinom munje, na prvom mestu top-liste, izdvojilo poređenje sa Milom Đukanovićem. Ništa čudno budući da je Britva (drevni politički nadimak lidera crnogorske vlasti) otprilike u sličnom uzrastu, pre dvadeset i kusur godina, zaseo u fotelju premijera Crne Gore. I u istoj se, božja vera, i dan danas nalazi.

A da li bi Krstić mogao da ostvari sličnu karijeru unutar balkanskog bureta baruta zavisiće pre svega od sreće junačke, ali i od spleta brojnih naučnofantastičnih okolnosti. Postoje, naime, opravdani razlozi za sumnju u dugovečnost političke karijere vunderkinda sa Nišave. Ne, nije po sredi nekakva mračna slutnja tarabićevskog tipa, već najobičniji paradoks. Jer za razliku od tipičnih balkanskih državnika – duhovnih replika Del Boja – Krstića bi u startu mogla da diskvalifikuje upravo visoka kvalifikacija – diploma prestižnog Jejla. Rečju, da se pretpostaviti kako se tu izučavaju teorije koje su dijametralno suprotne od ovdašnjih trange-frange praksi, što očas posla može dovesti do situacije u kojoj se prestižna diploma egzotičnog inostranog faksa obija o glavu ponosnom vlasniku. Primer relativno egzotične prakse koja slabo funkcioniše u teoriji.

Nadajmo se ipak da će se ovoga puta desiti kopernikanski obrt te da će se Krstićeva diploma odmetnuti (je li ovo personifikacija) u konstruktivnu prednost – naročito u svetlu pretpostavke da je mlađani stručnjak pozvan u Srbiju da menja stvari nabolje. Nema veze što unapred zacrtane promene idu u kompletu sa već ustaljenom praksom stezanja okolotrbušnog pantalodršca oko šlank struka radnog čoveka i penzionera, kreditno-robovskim zaduživanjima kod MMF-a te daljom rasprodajom onoga što se u Srbiji još uvek rasprodati može. S druge strane, ko još sa sigurnošću može tvrditi da navedenim praksama (i pored njihove horor reputacije) nedostaju elementi egzotike. Zar alhemija pretvaranja JAT-a u Er Srbija posredstvom prijateljski nastrojenih šeika iz Abu Dabija nije jedan oblik egzotične metamorfoze? Kao što će koliko sutra prodaja Telekoma, Singapurćanima recimo, delovati krajnje egzotično – ne samo poštovaocima lika i dela Li Kvanjua – tata-mate modernog Singapura.

Nego, kad je angažovanje Krstića u pitanju, p.p. Vučić očigledno ne puca iz prazne puške – da upotrebimo omiljenu militantnu poštapalicu domaćih analitičara. Kako uostalom očekivati drugačiji efekat kad je u pitanju davanje šanse mladima ili postavljanje stručnosti ispred politike ili pak usmeravanje davno odlivenih mozgova u rikverc. Pazite, reč je o skupu relativno egzotičnih tema koje su trenutno skopčane s još uvek nekontaminiranim (u političkom smislu) ekspertom sa Jejla, a o kojima se u Srbiji poslednjih godina govori sa dosta utopističkog žara, obično uz kriglu ledenog piva u hladovini kakve kafanske terase. U zemlji Srbiji pivska egzotika već dugo vremena prati egzotiku dnevne politike. Nema to veze sa rekonstrukcijom. Časna pionirska.