Za nezvanični početak ere televizijskih rijalitija u svetu, može se uzeti događaj koji se zbio marta meseca 1983. u Džeksonvilu (Alabama), kada se tridesetsedmogodišnji nezaposleni radnik Sesil Endrus polio benzinom na gradskom trgu i zatim kresnuo upaljač. Trideset sedam sekundi kasnije u pomoć su mu pritekli kamermani lokalne televizije, koji su prethodno bili zauzeti snimanjem celokupnog procesa Endrusovog samospaljivanja. Iste večeri na desetine miliona američkih konzumenata televizijskih formata, posmatralo je snimak čoveka koji bukti.
S druge strane, za nezvanični početak ere televizijskih rijalitija u Srbiji mogao bi se uzeti fenomen sednica republičkog parlamenta koje su se tokom 90-ih godina prošlog veka obilato emitovale u direktnim televizijskim prenosima. Dočim bi se, primera radi, za nezvanični početak procesa tegobne tranzicije koja još uvek teče, mogao uzeti dan emitovanja prve sezone „Velikog brata“, koji, gledano sa istorijske distance, spram današnjih „Parova“ izgleda kao „24 minuta sa Zoranom Kesićem“ naspram „Nedeljnog popodneva sa Leom Kiš“.
Pa ukoliko bismo iz nekog razloga pokušali da detektujemo najupečatljiviji beleg tranzicije, neizostavno bismo naišli na paket raznoraznih rijaliti programa koji su se u proteklih desetak godina vrteli na ovdašnjih televizijama. Stvar je u sledećem. Suština ovdašnjeg rijaliti programa sadržana je u banalizaciji izbora učesnika. To nekako ovako izgleda. Ukoliko ste zatupasti, neobrazovani, zlobni, nevaspitani, zavidni… – prava ste osoba za rijaliti. Ukoliko ste umesto zbirke poezije lansirali instant „hit“ koji ste sklepali za pola sata uz jutarnju kafu, vrata rijalitija su vam širom otvorena. Rečju, uvlačenje u neku „rijaliti kuću“ prvenstveno zahteva dosledno poštovanje propozicija izokrenutog sistema vrednosti. A to je ono što većini „dobitnika tranzicije“ u ovom momentu polazi za rukom. Elem, sistem vrednosti izokrenut tokom 90-ih godina prošlog veka još uvek nije vraćen u normalu, tako da trenutno gotovo čitava Srbija zrači energijom niskobudžetnog rijalitija.
Još ako ste umesto umetničkog filma snimili „kućni video“ – društvena promocija vam ne gine! Cinici će odmah reći kako je zahvaljujući takvom jednom „umetničkom ostvarenju“, na tragu ranog Borovčika, za počasnog konzula Srbije u Grčkoj predložen biznismen Ocomokos – poznatiji kao verenik Suzane Mančić. Ovakvim razmišljanjima naruku ide saopštenje iz Dačićevog Ministarstva spoljnih poslova koje između ostalog glasi: „Ima i te kako pozitivnih dela gospodina Ocomokosa.“ Nasuprot tome, sam Ocomokos poručuje: „Nastaviću da radim za dobrobit Srbije i zbog dragog partnerstva sa gospođom Suzanom Mančić…“
Dakle, nije ovde u pitanju izbor određene ličnosti, npr. grčkog biznismena sa bibliografskom jedinicom kućnog videa u CV-u, na diplomatsko mesto koje se, kako kažu iz MSP-a, ne plaća. Poenta je u tome da jedan Grk već 15 godina letuje u Srbiji, što se u potpunosti uklapa u vladin strateški zaokret ka turizmu. Cinici će opet prokomentarisati kako premijerovo performativno izigravanje radnika turističke agencije na preko trideset u 'ladu, nije ništa drugo do još jedan rijaliti šou. Međutim, i u tom šou postoji nekoliko momenata na koje valja obratiti pažnju. Na primer, nagoveštaj da će povećanje plata i penzija prosvetnim radnicima i penzionerima zavisiti od dobre volje građana Srbije da ovog leta letuju u Srbiji, a ne od vladinih pregovora sa MMF-om u avgustu, kako je to na Samitu u Bečićima poručio ministar Vujović.
U redu, samo je daleko ranije trebalo razmišljati o usmeravanju vladinih preduzetničkih kapaciteta ka ulaganju u ruinirane turističke atrakcije ove zemlje. Uostalom, zamislimo da se Kuršumlija sa svojim turističkim potencijalima poput Prolom banje i Đavolje varoši nalazi u Sloveniji. Da li bi bila jedna od najsiromašnijih slovenačkih opština? U rijaliti Srbiji izokrenutih vrednosti – i to je moguće.
Na koncu, ono što premijerov performans približava estetici rijalitija tiče se otkrivanja izvesnih tabloidnih pikanterija poput one da Siniša Mali radije ne bi 'leba jeo nego propustio letovanje u inostranstvu. Naročito u „rijalitiju“ u kojem bi veći deo „učesnika“ ipak radije 'leba jeo.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
