Savamala trn u oku

„Snevam“, veli Srle, „kako mi u lekarsku ordinaciju upada Vlast. Odmah je prepoznajem po izvesnim obeležjima – košarkaškoj visini, razdeljku poviše širokog čela i firmiranim cvikerima. Vlast energično seda na stolicu i bez okolišenja osipa paljbu po trnu u vlastitom oku. ‘Ne mogu’, veli Vlast ‘da funkcionišem jer me prokleti trn neprestano žulja i vređa. O konferencijama za štampu da i ne govorim. Zato, pomagajte doktore ako napredak znate i vadite tog zlotvora iz zjenice oka moga!’ Pokorno klimam glavom i uzimam klešta kako bih Vlasti olakšao muke. Međutim, u odsudnom času, baš kada se vrhom motorcangli primakoh zenici oka njenog, iz očne kesice iskoči mali trn sa fantomkom na glavi. ‘Beš’te od Save tamne senke OEBS-a’, dreknu koliko ga grlo nosi! ‘Nikada me nećete uhvatiti!’. Istog trenutka, mali trn Sava nestaje u vidu organizovane borbe države protiv nepotizma javnih partijskih službenika – dakle, u vidu magle“.

Prema tranzicijskom sanovniku, sanjati trn u oku vlasti (naročito balvan), označava nemoć koju sluge naroda ispoljavaju spram prekoračenja praga vlastitih megalomanskih ambicija. (Ukoliko niste pročitali bestseler pod nazivom Ustav Republike Srbije, onda vam je verovatno promaklo saznanje da je vlast sluga građana – a ne obratno.)

Da li ste se zapitali zbog čega slučaj nelegalnog rušenja objekata u Savamali predstavlja trn u oku vlasti? Da li zbog masovnog protesta građana koji uporno zahtevaju istinu u vezi sa ovim slučajem? Ili zbog toga što je pravo građana da kontrolišu rad državnih službenika utvrđeno daleke 1789. godine u Francuskoj?

Ukoliko Vlast uporno prikriva istinu od svojih građana (a čini se da u slučaju Savamale stvari upravo tako stoje) – onda ona to čini kako bi zaštitila samu sebe, uz nesebičnu pomoć manipulativne tehnike zamenjivanja teza. Ispada, prema tome, da građani ne protestuju zbog rušenja tamo nekih nelegalnih udžerica (komada tri), već protestuju da bi u pogodnom trenutku srušili legalno izabranu vlast. A istina je, zapravo, da građani samo javno i legalno negoduju zbog toga što legalno izabrana vlast neodgovorno žmuri pred nelegalnim rušenjem objekata u Savamali.
Za to vreme, Vlast nastoji da putem tehnike zamenjivanja teza servira građanima nekakvu drugu „istinu“ koja, samim tim što je „druga“, dakle izvedena iz tehnike zamenjenih teza, prerasta u jednu veliku, šarenu lažu. Na primer, umesto da sankcioniše odgovorne za rušenje objekata u Hercegovačkoj ulici, i na taj način demonstrira mrvu vlastite odgovornaosti, Vlast radije izjavljuje kako se i prethodna vlast bavila raznoraznim nelegalnim mutljavinama (pa zbog toga niko nije protestovao). Šta reći na ovaj pseudoargument, osim da je u pitanju klasična greška u rasuđivanju.
Prvo, prethodna vlast je zbog svojih muljanja platila na izborima, a kaznili su je upravo njeni birači. Drugo, neprestanim podsećanjem na grehe prethodne vlasti i kontinuiranim presipanjem iz šupljeg u prazno – sadašnja Vlast potvrđuje da nije napredovala u odnosu na pređašnju garnituru.
Na koncu, optužujući OEBS da se (povodom Savamale) meša u unutrašnje stvari Srbije, Vlast pokazuje sklonost ka dezorijentisanom rulanju po magistralnom drumu evropskih integracija. Jer kada misija MMF-a hvali ministarstvo finansija da rušenjem plata i penzija građana doprinosi uzdizanju BDP-a države – onda je za vlast to u redu. Ali kada misija OEBS-a kudi ministarstvo unutrašnjih poslova da doprinosi urušavanju sloboda i prava građana (svojim katatoničnim odnosom spram događaja u Savamali) – onda za vlast to baš i nije u redu.

U međuvremenu, Vlast „odgovorno“ tvrdi da se iza žute patke isključivo kriju mrzitelji vlasti i neradnici koji žele njeno rušenje. Reč je, naravno, o političkoj kratkovidosti koja previđa mogućnost da u zemlji Srbiji postoji priličan broj vrednih i postojanih građana ( u svakom slučaju nepartijskih elemenata), koji nikoga ne mrze već jedino traže normalnu državu, vladavinu prava i istinu. I dokle god Vlast i njeni simpatizeri budu nipodaštavali i previđali ovu činjenicu – dotle će ih i žuljati savamali trn u oku.