Šerbet od baklave

Ako je o demagogiji reč, ko što to Džoni reče, onda svakako treba biti pomalo i zabrinut. Uostalom, zabrinutost je zdrav način odnošenja prema problemima. Za razliku od paranoje koja čoveku uzima dušu, što se lako može proveriti u istoimenoj numeri grupe Letu štuke, zabrinutost ipak sadrži klicu motivisanosti preko potrebnu za prevazilaženje nevolja.

U međuvremenu, menjali su se socijalni uslovi, političke kulise, društveni miljei, ali je esencija balkansko-jugoslovensko-srpske politike ostajala ista – sladunjave reči unutar isprazne retorike. Ili kako bi slastičari kazali – samleveni orasi uvaljani u šećer među listovima kora za baklavu. Metaforički, to otprilike ovako nekako izgleda – političari velikodušno poture „tepsiju baklava“ naivnim građanima pod nos, pa zatim zadovoljno posmatraju kako se ovi „dave“ u preslatkom šerbetu, od kojeg mozak postaje ringišpil a želudac mešalica za beton.

I posle se nađe neko da priča o izmanipulisanom stadu, pardon, javnom mnjenju. U stvari, „suštinu prevare“ čini demagoški plasman „dobrih namera“ kojim se u prvom redu bave političari – najpre oni na vlasti – što potvrđuje poznato pravilo da staza popločana dobrim namerama vodi direktno u pakao (naročito ako je realizacija istih katastrofalno loša u praksi).

Prethodna vlast je na primer običavala da svaku novu godinu zašećeri pričom o svijetloj budućnosti koja će zasigurno doći no tek one tamo godine – dakle, tek pošto se pregrmi godina koja dolazi – razume se uz propisno zategnut kaiš i redovan trening iz oblasti elementarnog preživljavanja.

Nešto slično trenutno radi i aktuelna vlast koja nam u stilu sadistički nastrojenog Božić Bate, uveliko poručuje kako će 2014. godina biti izuzetno teška (lajt motiv stezanja kiša se podrazumeva), ali da ćemo se već sredinom 2015. pokrenuti s mrtve tačke. Istina, ne radi se o ekstremnim dubinama daleke budućnosti, ali dokle će se više odlagati zadovoljstvo boljeg života – započeto još za Cvetkovićevog vakta?

Srećom po vlast pa nas na leto očekuje svetsko prvenstvo u fudbalu što znači da će svaki drugi glasač, bar u prvoj polovini 2014., radije razmišljati o realnim dometima Bosne i Hercegovine u Brazilu negoli o kapacitetima vlastite potrošačke korpe. A što se drugog dela godine tiče, postoje velike šanse da će se rasplamsati žestoka polemika oko brazilske momčadi i njihovog suviše laganog osvajanja šampionske krune. Dobro, verovatno trčim pred rudu sa promocijom novog prvaka sveta u najbitnijoj sporednoj stvari na svetu, ali razmislite i sami – pre će Dačić i Tači dobiti Nobelovu nagradu za mir nego što će Brazil ispustiti trijumf u finalu Mundijala? (Učiteljica pita učenike: „Deco, navedite imena naših Nobelovaca“. „Ivo Andrić i Ivica Dačić“, odgovaraju horski deca. „I Hašim Tači!“, dodaje iz zadnje klupe Perica. „Rekli ste nam da je Kosovo srce Srbije?“)

Priča o vanrednim parlamentarnim izborima u 2014., dobar je primer demagoškog „šerbeta od baklave“. Taman čovek pomisli kako su ljudi na vlasti ozbiljni igrači koji samopregorno rade na planiranju frontalnog iskorenjivanja korupcije, kad ispadne da oni jedino žele jednopartijski sistem. Ono, tačno je da je nostalgija za starim jednopartijskim vremenima u trendu. Dokaz je između ostalog i interesantan jugonostalgičarski „Šou svih vremena“, koji se emituje svake nedelje na prvom programu javnog servisa odmah iza „Ravne gore“ (kako bi se valjda izašlo u susret i četnicima i partizanima). Ali kada vlast nagoveštava tešku narednu godinu, štednju i stezanje kaiša, a istovremeno razmišlja o bacanju para na vanredne izbore, onda to ne može biti ništa drugo do hipokrizija. „Šerbet od baklave“ koji će narod, inače sklon gojaznosti i dijabetesu, ipak bespogovorno pokusati. Na eks.