Slučaj za Moldera

Postoje dva podjednako moguća objašnjenja. Ili su čoveka jednostavno zamenili politički korektnim klonom – što bi najpre palo na pamet poštovaocima lika i dela Foksa Moldera. Ili je u pitanju pomodna tehnika rekonekcije. Za neupućene u problematiku Dosije X sage, Molder je FBI agent koji samopregorno ganja izvanzemaljske oblike života i usput raskrinkava globalne zavere međunarodne vlade u senci. (Uzgred, šta bi sa Pajtićevom vladom u senci? Radi li?) Dakle, prema Dosije X teoriji, Cipras je nesumnjivo skončao u nekakvom tajnom centru za reciklažu politički nepodobnih tribuna, a na njegovo mesto je podmetnut poslušni klon koji igra kako drugi sviraju. Egzotično, nema zbora. Ipak, i pored Molderove sposobnosti da se uhvati ukoštac sa natprirodnim fenomenima, i pored Ciprasove marksističke govorancije – sumnjam u rečenu teoriju. Previše je tu SF-a, a premalo političke kontemplacije. Kao u „Invaziji kradljivaca tela“ Dona Zigela!

Daleko je realnija „tehnika rekonekcije“ za kojom su „odlepili“ pripadnici ovdašnje estradne elite. Radi se o tome da se pogrešno konektovana osoba stručno (i za njeno dobro) isključi, pa da se zatim ponovo priključi (konektuje), ali po vlastitom nahođenju onoga koji rekonekciju sprovodi. Ako je verovati žutoj štampi, rečena tehnika već je dala izvesne rezultate u slučaju Nataše Bekvalac. Pa što onda ne bi i u slučaju Ciprasa odnosno Vučića? Nevolja je jedino u tome što se eventualne rekonekcije ove dvojice nalaze u raskoraku! Dok je Cipras rekonektovan u najkraćem mogućem roku, dotle je Vučićeva rekonekcija trajala znatno duže – najmanje jednu deceniju.

Bilo kako bilo, nakon zamene Ciprasa, ili pak njegove rekonekcije u proevropskom smeru, Srpska napredna stranka je konačno odahnula, budući da grčki premijer trenutno nalikuje fanatičnijem poborniku štednje od Vučića. A to drugim rečima znači da Ciprasova popularnost u Srbiji rapidno opada. Narod se taman zagrejao za neustrašivog lika koji bez straha prkosi kreditorskim Zevsovima, kao sto je onomad Valensa prkosio pseudokomunističkim Jupiterima, kad ono ispade persona inkognita! Pazite, stvar je uoči grčkog referenduma bila toliko alarmantna u pogledu Ciprasovog ataka na popularnost premijera Srbije, da je čak i standardno umereni Ljajić izjavio kako bi Cipras pobedio Vučića na izborima koji bi se održavali u Srbiji. Eto, što bi se reklo, početne šanse za Borka (Stefanovića)! Jedino je potrebno da se rekonektuje i apsorbuje Ciprasov imidž iz perioda pre rekonekcije. Iliti zamene.

S druge strane, kako možemo biti sigurni u to da je premijer Vučić rekonektovan, a ne recimo zamenjen – i to još za Montgomerijevog vakta? Eto tako! Kao što možemo biti sigurni da će ministar Ljajić, i pored jeretičkog stava po pitanju Vučićeve popularnosti, i dalje ostati rukovodilac strateškog resora turizma. Govori li nam onda Rasimov primer da je naprednjački režim daleko demokratičniji nego što to žele da predstave demokrate? Ni govora. U pitanju je čista rekonekcija. Možda i kakvo podmetanje kukavičjeg jajeta u vidu naprednijeg klona prethodne vlasti! Na kraju krajeva, i Vučić se redovno podvrgava tretmanu rekonekcije – svaki put kad se pojavi na konferenciji za štampu. A da li je u pitanju napredni klon ili radikalni original – u potpunosti je nebitno.

Narod je ionako posle svake konferencije za štampu (u premijerovoj izvedbi), poprilično rekonektovan. U prevodu, bez obzira na klona, narod ište vođu! I u potpunosti je spreman da se zajedno s njim rekonektuje do besvesti. Sve dok Foks Molder jednog lepog dana ne preuzme slučaj u svoje ruke.